Valjda ce jednoga dana da mi se javi

Dovoljna je bila jedna skromna rijec da me eto umiri

dovoljan je trag sto vrelim usnama u beskraj odvodi

Buket ruza sam joj onako iznenada na vrata poslao,

bez teksta u soku je ostavio, jednom porukom priznala.

Ali niti sekunde ono bas skrto nije bas razgovarala

no i to mi je bilo dovoljno, u srcu tragova ostavilo

nije me zaboravila, nije u zapecak zaborava stavila.

I to je vise nego li ocekivano, sto mi se dogodilo.

Nije bila svjesna da sam je kriomice u setnji promatrao

u vihoru njene kose na senjskoj buri sam ono bas uzivao.

Ista i jos ljepsa je postala nekako bas prava zena sazrila.

Dusa se uspomenama punila,u srcu ritam radosti probudila.

Pored nje sam onako maskiran kao starac lagano prosao,

svu sam je fiksirao i gutao sve na njoj u detalje primjecivao.

Onaj miris njene kose me zapljusnuo, sav sam drhtao

osmijeh je nekome u prolazu onako od srca dobacila.

A da je znala da je pokraj mene skoro cesuc me prohodala.

Cudi me da me njen pas nije prepoznao, uvijek bi skakao

ostajem tu jos desetak dana, cisto kada izlazi da je promatram

naravno ne zelim da se naturam, onako u sijeni zelim da uzivam.

….

A senj onako pljusokvima predivno okupan pa burom sasusen

nekako kao da je bljesnuo,kao da je dusu mi na tanane osjecao.

U njen zivot ne zelim da zalazim tako da nesto silom naturim.

Valjda ce jednoga dana da mi se javi barem da to eto pozeli.

Toni Ljubisa Bozic, Amsterdam,01.09.2020

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s