Molim te nemoj da javljaš se…i ostavljaš ono čisto rutinske poruke

 

Molim te nemoj da javljaš se

I ostavljaš ono čisto rutinske poruke.

Da mi čestitaš tekuće svete blagdane

Da me Božić il Uskrs sretnim zatekne.

Da mi sreću poželiš I da na zdravlje

jako jako baš jako pripazim

Da si mi čitala horoskop

da se na neko duže vrijeme pričuvam

 

A nemaš pojma kako jedva ovom

usamljeničkom životu odoljevam

Nemoj molim te da ostavljaš poruke da trebaš me

Da falim ti  al to u suzama kao nekim tamo prikrivaš

I onda me tim porukama samo razoriš toliko toga

u meni I dobrog I lošeg sjećanja olako probudis.

 

Pa se Zaglavim u tim dubokim mislima

I sve me nešto čudno preotima

Pa Svaki mogući trenutak opet to razmišljanje

sa nekom lažnom nadom zaslađivam

I to puko samotno vrijeme ubijam ….

 

a nema te…

 

Znaš I samo kako užasno jadno I bolno je

Zaroniti u prošlost I drago sjećanje

Tada na prosto poludim u sebi cvileć zavrištim

Zašto zašto nam se sve ovo loše desilo

Tebe od mene odvojilo u duboku jamu tuge nas zavalilo.

 

Toni Ljubisa Bozic,Bugojno31.03.2018

 

AJMO JUDI SAD NA RIVU MLADA IRIS ETO PROLAZI

 

D                               A                        G      A                 D

Kad na Pazar Iris krene  sva se riva za njom okriće

D                               A              G            A                    D

Spizu nosi …doma žuri tom  lipotom mladost opije

D                               A        G     A                  D

Senjski vitar lopov stari.. haljinu joj zavrti

D                               A            G         A             D

Cila riva  Senjska bruji..eto Iris mladost donosi.

 

G                   D                       A7                            D

AJMO JUDI SAD NA RIVU MLADA IRIS ETO PROLAZI

G                           D                       A7                                   D

DANAS NAM JE DAN OD SRIĆE AJME KOJU RADOST DONOSI

 

D                               A                   G                A                 D

Ona gušta da se šeće …tad se mladost za njom okriće

Njena kosa ka i barjak.. s vitrom pisme navrće

Bože gušta kad je vide… kad im osmih širon udili

Cila riva  Senjska bruji..eto Iris mladost donosi

 

G                   D                       A7                            D

AJMO JUDI SAD NA RIVU MLADA IRIS ETO PROLAZI

G                           D                       A7                                   D

DANAS NAM JE DAN OD SRIĆE AJME KOJU RADOST DONOSI

 

 

Toni Ljubisa Bozic,Bugojno31.03.2018

 

KAAAAJANJE NIŠTA NE POMAŽE KAAAAJANJE

Cm                            G          G#                   B               D#

Nekad si ma kažu mene  dal je moguće iskreno voljela

Cm                        G               G#                           G

A sada si u svoj život tako olako njega  pustila

Cm                               G             G#        B               D#

Pisma i slike si dugo noćima uzalud cvileć palila

Cm                             G              G#                        G

Da bi što prije naše tragove u korjenu izbrisala

Fm                                                      Cm

KAAAAJANJE NIŠTA NE POMAŽE KAAAAJANJE

Cm                                G           G#           B    D#

DUGIM  NOĆIMA RIDANJE UZALUD JECANJE 

 Cm                        G         G#           B            D#

Kažu da si prolupala .. da lutaš tužna noćima

Cm                           G     G#                          G

jer si napustila mene i našu bajku potopila

 

Cm                          G          G#            B        D#

A  on te tako razočarao nikad kao ja zavolio

Cm                           G                 G#      G

Tek sada si uvidjela koliko si izgubila.

Fm                                                      Cm

KAAAAJANJE NIŠTA NE POMAŽE KAAAAJANJE

Cm                             G              G#           B    D#

DUGIM  NOĆIMA RIDANJE UZALUD JECANJE      

 

 

Toni Ljubisa Bozic,Bugojno,25.03.2018

 

 

Toliko toga se u tebi noćima prelama ..dal si napokon shvatila

 

Nekad si kažu mene…ma dal je moguće iskreno voljela

A onda jednostavno preko noći u svoj život tako olako drugog strasno pustila

Čak si i naše slike dugo noćima navodno cvileć palila,tako si priče širila

Da bi što prije naše tragove u korjenu što je moguće u pepelu izbrisala

 

Kažu da sad kaješ se i da si užasno od prvog momenta pogriješila,

Jer  si našu tako reći  ljubav savršenu izdala i njemu tek tako  olako se vratila

 

A što je,nije se tvoje zamišljeno planiranje ostvarilo

On te tako užasno bijedno razočarao jer nikad ti nije

Onakvu ljubav kao ja…beskrajno   iz dubine dušeiI srca nudio.

 

 

Vidiš da te novci  nisu usrećili,čak što više bolova u tebi nepovratno su stvorili

Dok gledaš pučinu mora iz svoje vile I svih tih bijednih  pustih apartmana

U tebi sve se tugom bez ljubavi totalno raspada,siguran sam…znas da te osjećam

Duša ti je prazna a srce ti se od tuge oduzima, ne spavaš godinama noćima.

 

Glumiš vjernu suprugu primjernu,po nekim principa moralnosti se ponašaš

A u dubini duše Boga svemoguće moliš da ti oprosti jer si me voljela

Jer si toliko obećanja i silnih laži u njegovo ime toliko puta meni izrekla

No ne brini …ne ljutim se,progurao sam krizu i sve one neopisive bolove

 

Al znam tako duboko znam što se u tebi odigrava,što se u tebi prelama

Prevrćeš i vraćaš filmovove,uzastopno cvileć da te ne vide…pitaš se..

dal još imaš šanse dal i malo barem volim te,možeš li da vratiš se dal kasno je.

Iskreno neznam što bih ti rekao,

onaj izvor… onu iskru u sebi sam nekako

odavno prema tebi ni sam neznam kako jednostavno negdje  izgubio.

 

Više me tuga i bol na tebe podsjeća  jer se baš niti jednog divnog trenutka ne mogu da prisjetim

Il I ja u sebi duboko želim  sjećanje na tebe da razorim jer si me tako užasno uvrijedila.

Kao najvećeg bijednika ponizila…lažnom ljubavlju dojila i otrovala da bi me nakon toga napustila i ostavila

 

Možda lažem se da si mi barem tada iskreno noćima i danima ljubav potpunu pružala.

Znam pokušavaš savjest da očistiš,bogu se pomoliš i na duhovne obnove odlaziš

Da ti se preljub  ili ljubav prema meni oprosti a u tebi još toliko ljubavi prema meni govori

Da si debelo pogriješila… da si totalno pogrešan korak napravila

Jer od tada ti mira nemaš,materijalno možda jesi mrvicu  jesi bogata i sve te lažnim sjajem okružuje al nema u tebi one strastvene ljubavi a to je vjeruj i znam da osjećaš je ipak u životu najbitnije

 

Toliko toga se u tebi noćima prelama ..dal si napokon shvatila

Koliko si užasno pogriješila što si čaroliju koja se jednom u sto vjekova dogodi

Tek tako za hrpu zlata i vilu prodala,zato te sva ta tuga nepovratno kap po kap ubija

Možeš da glumiš da si sretna da si puna osmijeha,al tuga duboko te ubija

Znam da na nas često ma prečesto pomisliš al ništa ,pod Bogom milim baš ništa nemožeš da promijeniš.

 

Kajanje trunke ne pomaže kajanje..niti sva pisma u suzama pisana

Tvojim hinjskim podlim odlaskom sudbina je..bezpovratno na obostranu žalost odlučena

 

 

Ti nemaš pojma koliko sam godinama patio koliko sam puta sebe i tebe prokleo sto sam srce ti otvorio i tvojoj navodnoj ljubavi dozvolio da me osvoji,da me poslje bukvalno hladnim bezobzirnim odlaskom razori.

 

Zatvaram našu stranicu,još me drže ti tugom nadojeni stihovi,al i to će brzo nadam se da se istopi i da presuši, možda ću ipak imati sreće i ženu života da upoznam i ovo preostalo od života da proživim.

AL iskreno nikad za nikad neću moći ljubav prema tebi da prebolim ma koliko se trudio i kao i ti glumio da mi nije teško da je samnom sve u redu da se u dusi nista ne događa.

Ipak još nešto tinja u meni prema tebi izgara.

 

Sretno ti,mada ti ove riječi neće pomoći kada dobiješ ovo pismo tek onda ćeš još više ćeš ridati

Jer se izgubljeno nemože više nikada se vratiti.

 

Toni Ljubisa Bozic,Bugojno,25.03.2018

A sjeti se prije nekoliko godina si u ovo doba slatko vrijeme samnom provodila

Ja bih tebe sada doma vodi da te mater moja zagrli i stisne

he

 

D                                 G               A

Kad te vidim priko rive kako korak pružiš

G                           D

dok se doma  žuriš

D                                 G

Ja bih tebe odma sebi vodi

A                       G                      D

Da te mater moja zagrli i stisne

 

D                 A                  D                 A

DAJ LJUBAVI MA UDAJ SE… NE MOGU DA ČEKAM

G                  D

TVOJE GODINE

 

D                                 G                     A

Sve što triba ja ću spremit samo budi moja

G                           D

Ne mogu da čekam

D                                 G

Ja bih tebe odma sebi vodi

A                       G                      D

Da te mater moja zagrli i stisne

 

D                 A                  D                 A

DAJ LJUBAVI MA UDAJ SE… NE MOGU DA ČEKAM

G                  D

TVOJE GODINE

 

 

 

Toni Ljubisa Bozic,Bugojno,24.03.2018

 

 

 

 

Dosta je više zime i ledenih vjetrova

 

 

 

Ma ljudi….dosta  je više zime i ovih groznih  ledenih nepredvidivih  vjetrova

U meni strastvena ljubav žubori, okorjela i pritajena oteglim noćima

Treba mi proljeće… da me još više ona divljina obuzme i napokon progrije.

Da me ta luda Strast i požuda nakon dugo čekanja na novo oživi

Pa da voljena žena pored mene tu divljinu iz mene  na iskap iscijedi.

 

Kako je  onima pod Velebitom u ledenom burnom Senju

Oni ljubav očigledno nikad ne vode  sorry…možda varam se

Jer ih ona bura cijelom godinom nemilice nemilosrdno rastura

I ono malo želje za životom definitivno duboko u duši ubija

 

Sorry  možda teško ipak samo varam se, i nekako tješim se

Ono čak što više mažda  jače oni tamo pothlađeni stisnu se

Jedno uz drugo cijele noći zagrljeni kao zaljubljeni provode

Pa se na kraju godine rezultati uvide i koje bebče pristigne

 

Eh kad bih barem malo sreće i ja jednom u ovom životu  imao

Pa neku vrelu strastvenu ženu iz Senja ono iskreno osvojio

Možda bih sa guštom stisnut sa njom vrijeme provodio

A ako Bog da i sin sa kćerkom bi nam se uskoro dogodio

 

Senjanke su izgleda posebne strastvene vatrene i požudne

Nadam se da i mene jednog dana ta slatka vatra pristigne.

 

Toni Ljubisa Bozic,Bugojno,24.03.2018

Slatko ašikovanje

tumblr_mszrmlIohH1sxshvfo1_500

 

Fm                 C          Bm        Fm

Stara majka noću stražu čuva

Bm                                       Fm

Da joj kćerku možda ne ukradu

G#                                              Bm

A Ja skriven pod bagremom žudim

C                   Bm                         G#    Bm C                           Fm

Dok se ona iskrada kroz pendžer HEJ HEJ   oteglo čekanje.

 

Fm                 C                    Bm        Fm

Valja meni preko plota noćas bježat

Bm                                       Fm

Vodim mladu ja u svoje dvore

G#                                                    Bm

Dok je čekam pod bagremom žudim

C                   Bm                  G#      Bm C                        Fm

Ona lopov iskače kroz pendžer HEJ HEJ   moja postaje.

 

Fm                 C                        Bm          Fm

Sad je moja cijelu noć me strasno ljubi

Bm                                            Fm

Dok u dvoru sretna djeca rastu

G#                                              Bm

Ja pod bagrem vrlo rado svratim

C                    Bm                    G#   Bm C                            Fm

Pa se sjetim onih starih dana   hej hej slatko ašikovanje

 

Toni Ljubisa Bozic,Bugojno,22.03.2019

 

Dozvoli da volim te… makar kroz puko sjećanje


ledenica

 

O zapamti me,nikad za nikad  ti iz snova neću trena nestati

Niti jednog trenutka ne mislim da ti  sjećanje napustim

Tiho ti obećajem redovno u tvoje snove ću da navraćam

Da te na beskrajnu uzalud protraćenu ljubav podsjećam

Što misliš…da sam ja od kamena da u meni nema mjesta suzama

 

A ridam… u meni sve se razara jer  ta divna ljubav svakodnevno podsjeća

da sam  najljepšu bajku na svijetu u rukama u živo skoro beskrajno imao

i nikad zapamti niti jednog trenutka u tu savršenu ljubav nisam posumnjao.

 

A ti,baš ti… od svega si ruke podigla, bez pozdrava onako hinjski  otišla,

u meni si neobjašnjivo užasno teški beskrajni bol tuge uselila

Pa jedva noćima onako  salomljen izdržavam,po nekad od tuge i povraćam

Shvati… toliko užasno posesivno sam te volio, beskrajno sebe ti udijelio

 

A sada ,na čemu sve se završilo jednostavno kao da i nije

beskrajno u našim srcima niti jednog trenutka ono čarolije postojalo.

 

I kad se sunce pojavi meni suze nezaustavljivo strmoglavo naviru,

jer me na tvoj osmijeh i tvoje neobjašnjive  zrake očiju podsjećaju

No nema veze ti to ne razumiješ,jer nisi nikad ovako iskreno voljela

Da bi dubinu i raspad u mome srcu barem jednu kapljicu razumjela

 

A ja potiho onako iza svih zidova plača opet ću te posesivno voljeti

Onih divnih momenata u tvom zagrljaju neprekidno  sjećati

Jer jednostavno zahvaljujući tim slikama nekako pri sebi ostajem

A bez toga ništa nema smisla i kao da beskonačno na mukama lagano umirem

 

Napokon za tvoju dozvolu potražujem,dozvoli da volim te…

pa makar kroz puko sjećanje

Jer mada si otisla još uvijek kao i prvog dana tako trebam i volim te.

U meni je ona strast prema tebi ostala ista požudno divljački nezadrživa

Jer si u meni takve tragove divnog sjećanja ostavila..

mada si hinjski na kraju onako hladno bez pozdrava otišla.

 

Toni Ljubisa Bozic,Bugojno,20.03.2018   5 godina sjećanja

 

 

 

 

 

Razmisli… o IVANA razmisli 

 

4

C              F                           Gm

Do jučer si   tako bila mi blizu

Dm                          C

O bože vlakovi odvoze te

F                            Gm

A snjegovi zatrpaše tragove

Dm                          C

Dok vlakovi sa tobom odlaze

 

B                                F

Razmisli o IVANA razmisli 

               C                            F

Da li je vrijedilo sve ovo gubiti

 

 

C              F                           Gm

Sad uplakan dok slike prelistavam

Gm             Dm                                 C

O bože fališ mi,pa suze zaustavljam

C              F                           Gm

A naše ulice na tebe podsjećaju

Dm                     C

U svakom listu si a zima dolazi

 

B                                F

Razmisli o IVANA razmisli 

               C                            F

Da li je vrijedilo sve ovo gubiti

 

 

NIKAD ZA NIKAD TI OPROSTIT NEĆU

Cm              D#         Fm                            G#             B                        Cm

Možda se I nadaš da ću tebi doć, ali previše je slomljenog u meni

Cm                     D#           Fm                             G#                          B               Cm

Do jučer sve je bilo baš potpuno u redu a onda su počele tee priče o tebi

Cm                        D#         Fm                                G#          B                          Cm

A sumnje su me davile okrenuh neki broj I gle čuda naravno javi se on

Cm                      D#         Fm                                       G#                       B                  Cm

U meni sve se slomilo pa  napravih gadan lom o bože što sam sad doživio snjom

 

Cm                                                      Fm      G                                                 Cm                                

NIKAD ZA NIKAD TI OPROSTIT NEĆU ZAŠTO SI NJEMU BAŠ NJEMUU.. OTIŠLA

Cm                                                      Fm   G                               Cm                                                     

NIKAD ZA NIKAD TI OPROSTIT NEĆU JER SI U LAŽIMA… ŽIVJELA

 

Cm              D#         Fm                            G#             B                        Cm

Možda se I nadaš da ću tebi doć, ali previše je slomljenog u meni

Cm                     D#           Fm                             G#                          B               Cm

Do jučer sve je bilo baš potpuno u redu a onda su počele tee priče o tebi

Cm                        D#         Fm                                G#          B                          Cm

A sumnje su me davile okrenuh neki broj I gle čuda naravno javi se on

Cm                      D#         Fm                                       G#                       B                  Cm

U meni sve se slomilo pa  napravih gadan lom o bože što sam sad doživio snjom

 

Toni Ljubisa Bozić,Bugojno,18.03.2018

 

U LJUBAVI SREĆE NIJE IMALA..SVE JE BUDALE NEKE PRATILE

10

Cm  Fm  B  Cm

Cm  Fm G# G

 

Prošlog ljeta baš u Senju..

upoznah biće najljepše

uživala je u hladnom moru..

pa  pored mene sjela  je.

 

Zovem se Iris i smije se…

niz kosu joj more cijedilo

Sve što je nekad i sanjala…

skoro je eto i dobila.

 

Živi od zore do svitanja

hrani se ribom bez zezanja…

o tako poželih da moja je…

o bože kako krasna je…

 

U ljubavi sreće nije imala..

sve je budale neke pratile

al divnu je djecu eto rodila..

a samnom  je strast doživjela…

 

 

Toni Ljubiša Božić,Bugojno,15.03.2018

Očigledno ona iskonska ljubav  nikad za nikad nije bila u tebi

u oku

Ne vjerujem više tebi niti tren,

u tvoje puste priče i obećanja

Da si od prvog poljubca one noći

možda i ludo  zavoljela…

 

Ma daj budi bar jednom iskrena

onaj trenutak u sebi ….

Očigledno ona  iskonska ljubav  

nikad za nikad nije bila u tebi.

 

Čemu i zašto više stobom nadat se

kad je svaka riiječ bila ti  laž

U očima tvojim nikada nije postojao

neki barem postojan trag

Okreni stranicu duše barem još jednom

I pogledaj davno što rekla si meni

Očigledno ona  iskonska ljubav

nikad za nikad nije bila u tebi.

I sada kada je toliko …vremena prošlo…

dali te savjest grize po nekad noću

 

Ili si pusta jadna ostala  sama,

a utjehe nemaš ni danju ni noću

Ma daj…budi bar jednom iskrena

onaj trenutak u sebi

Očigledno ona  iskonska ljubav  

nikad za nikad nije bila u tebi.

 

Toni ljubisa Bozic,Bugojno,14.03.2018

 

Svakog trena znala je suze i osmijeh moj da razumije.

Krišom bih njen horoskop čitao da bih je preduhitrio

Poljubce na njenom jastuku bih redovno ostavljao.

A ona zadrta,vatrena,divlja neukrotiva moja lavica

U svakom trenu znala je koju ulogu srcu da mi odigra.

 

U njenom društvu sam jednostavno opijenošću neobjašnjivom uživao

I nije mi žao svaki trenutak života bih njoj samo njoj opet posvetio.

Rekla bi… imala je mana,jer je bila udata,djecu je imala.

Al ta mana meni nije trenutka smetala nego oduševljavala.

 

Bijaše najbrižnija majka koju poznajem,o bože kako divim se

Za tu djecu zadnju kapljicu krvi bi dušmanima prodala

Samo da bi djecu  uz sebe stisnute zaštitnički držala

A to što je mene luđački voljela,od djece je jedva skrivala.

 

I čekat ću puste samotne godine da djeca sazriju pa u svoj život otputuju

I tada napokon moja ponosno postat će, nadam se…a do tada

Strpljivošću I možda zabludom se izgladnjelošću prehranjujem.

Jer tko zna što moga sutradan od čudnog života da očekujem.

 

Mnoge žene preko usana su mi strašću neprimjetno proklizale

Ali njene,baš njene  usne duboko u srcu urezane ostaju

Samo one skrivene tajne srca mi preduboko poznaju

I svoje mjesto tamo je nepokolebljivom vječnošću okupirala.

 

Zna dobro da druge žene ne mogu niti blizu biti njene kopije

Svakog trena znala je suze i osmijeh moj da razumije.

I danas kad se poodavno od mene bijedno hinjski  udaljila

Pomisao na njen lik pretrnjenošću slatko baš uvijek obuzima.

 

Još uvijek iz sjećanja nije mi nestala,poput sjene il obrisa

Slatko njenim slikama borim se,prehranjujem nadanje

I lopovski svaki put ona uspije,nešto novo da mi  proda il uvali

I svaki njen slatki trik Il slatka prevara čudno u srcu mi upali.

 

Nekontrolirano mislima  al uvijek zajedno sa njom odlutam

Stare ceste mimo nas prepune divnih slika šumeć prolaze

Čarolija preuzme,svaki trenutak bukvalno drhtajima otima

I uvijek interesantno na njenim grudima iscrpljen maštanjem se završava.

 

I sve te tajne tajnovito škrto lopovski  od dušmana prikrivam

Jer budala bih istog trena ispao kad bi im bilo što odao.
jednostavno naša ljubav… vječna tajna ipak nedirnuta ostaje.

No samo privremeno,eto  baš na neko vrijeme samo tuđa je,

 

Al duboko u duši I srcu nepokolebljivo  siguran sam

 

MOJA JE… MOJA JE …LJUDI VJERUJTE  SAMO MOJA JE…

TAKO NAIVNO RANJIVO ISKRENO ČISTO NADAM SE

 

Toni Ljubisa Božić,Bugojno,13.03.2018

 

Naivan,budala nečemu kao nada se,proviruje kroz prozore

 

 

 

 

Tko bi rekao da samo nekoliko dana u njenom naručju

Može tako neopisivo da ga zaludi il što bi narod rekao

Ono totalno kao dijete beskrajno bez pameti ostavi.

 

I nakon barem desetak godina nakon što ga je napustila

U njemu trunke izgleda nije njena sjena živjeti prestala.

Naivan,budala osjedili starac izgleda nečemu kao nada se,

Suznih očiju kroz zadimljene zavjese proviruje… ćireć korz prozore

a u stvari tim bolom njegove razorene iscjeđenje iskrvarene duše

Na žlicu neke lažljive prohujale nade …mrvicu po mrvicu hrani se.

 

Dnevnik sjećanja drhtavih izboranih staračkih ruku  svaki ,

ama baš svaki put tako bolno zatrpan suzama kad otvori

Slikama prošlih divnih sa njom provdenih trenutaka nijemo prozbori

Al čini mu se da ga sve  više lagano to sjećanje ubija I da bukvalno nestaje

 

Bože a toliko bijaše u njenu ljubav siguran I vjerovao

da bi jednostavno   preko noći izvaran i razočarao ostao

 

Pa gitaru il violin uzme dušu nekako ubjeđuje da sve cmizdreć izdrži

dok u srcu ona divljački razvaljuje …i sve bolno tinjajuć sagara

 

Dal je vječna idealna ljubav  ikad u stvari negdje u galaksiji postojala

Sebi je barem miliun puta postavio ta jedna te ista pitanja

Il ga je sudbina jednostavno naivno na tanak led navukla

 

Da tako luđački potpuno iskreno zavoli jer srce nemogoše da odoli

 da bi onda na kraju priče il kako bi je nazvali balade tako neopisive bolove

Godinama u sebi povlačio jer se nikad nje u stvari nije oslobodio

 

I tko zna koliko puta dnevno  u dušu svoju ranjenu bi zavirio

da bi jednostavno eto kod nje na ćakulu tuge  i razgovora svratio

 

Možda… tim trenutcima maštanja nekako bude lakše mu,

Bože lako  sebe zavarava

Svoje muke I dalje I dalje sve više I duže krhotinama sjećanja produžava

Jer nemože iz misli da je se otarasi… ipak duboko pre preduboko

U njegovom srcu ma kakva bila zauvijek ta žena u najljepšim slikama još postoji

 

I Rijetko baš rijetko na zrak izađe,većinom usamljen  kroz tužne parkove

prosjedi  usamljeni starac prohoda

Na svakoj klupi urezana imena nekih zaluđenih sretnih ljubavi ugleda

I onda… zajeca…. toliko luđački opet I opet se ridajuć I vrišteć isplače

Jer ona ljubav njegovog života fali mu,bože …baš toliko fali mu

 

Sve se vidi u njegovim podbulim naboranim suznim očima

 jer stvarno iskreno… potpuno iskreno izgleda u samo on je I volio…

I tako mu prolijeću godine ne želeć više nikada sa nekom ženom da veže se

Za njega ona bijaše najljepše životno dešavanje

 I zato je zadržava kao najljepše a ipak toliko bolno sjećanje.

 

Jer tko bi rekao da samo nekoliko dana u njenom naručju

Može tako neopisivo da ga zaludi il što bi narod rekao

Ono totalno kao dijete beskrajno bez pameti ostavi.

 

Toni Ljubisa Božić,Bugojno,13.03.2018

Uzalud pred nju sam klekao ljubav u očima kamčio

 

 

 

UVOD:Mmmmmm

Hm                        F#                                                        Hm

Prošlo ljeto sam krenuo da pronađem ljubav staru

Hm                            Em           A                             D

Prođoh Senjskim stazama, tražeć kovrdžavu glavu

Hm                             F#                            F#7Hm

Na klupi je nijemo sjedila od tuge pobijelila

Hm                             F#                            F#7   Hm

Ledenice u njenim očima o bože ljubav je umrla

 

REFREN:

Em                                                  Hm

UZALUD pred nju sam klekao I ljubav u očima kamčio

F#                                              G                      F#

Ridajuć suze SAM puštao  moleć za oproštaj

 

Hm                        F#                                      Hm

Samo je nijemo šutila  suze niz obraze puštala

Hm                Em        A                      D

A u njenim očima toliko toga bi pitala

Hm                        F#                                   F#7Hm

Htjedoh  da je zagrlim  te meke usne  izljubim

Hm                            F#                             F#7Hm

Duboko u njenim očima praznina vrištala

 

Toni Ljubisa Bozic,Bugojno 11.03.2019

 

A Bure pristigle senjske rivu razvaljuju

e7eb470ca47581638b9325240b559064

Em                        H              H7   Em

Ribar  u maloj luci zateže konope

Em                        H                       H7     Em

Mora sačuvati barku i spriječiti snjegove

 

G                                 Am                             Em

Bure kad pristignu senjske obalu razvaljuju

Am                        Em           H                   Em

Mora učvrstiti barku Jer drugi to neznaju

 

Em                H                    H7   Em

Ljuta dolazi zima nema plovidbe

Em                        H                       H7  Em

A ribara pritisle kosti  osjeća  bolove

 

G                                 Am                             Em

Bure kad pristignu senjske obalu razvaljuju

Am                        Em           H                   Em

Mora učvrstiti barku Jer drugi to neznaju

 

No  zima se ova čudno predugo baš otegla

 

Ribaru duša nije tu zimu  izdržala

 

G                                 Am                             Em

A Bure su pristigle senjske rivu razvaljuju

Am                        Em           H               Em

A valovi sapiru barku I starca  ispraćaju

 

 

Toni Ljubisa Bozic,Bugojno,10.03.2018

 

A Ljubav je čudo koje nam treba..Ali nje nema,ali nje nema

 

A Ljubav je čudo koje nam treba..Ali nje nema,ali nje nema

 

Hm                                                                   F#

Parobrodom krenula je kasno prošle noći

Hm

Kočijama čekaju je dal će jutros doći

Hm                                                          F#

Buket ruža za nju sprema da je dočeka

Hm

Predugo je jube bila tamo odsutna

 

A                                               D

A Ljubav je čudo koje nam treba

           F#                      Hm

Ali nje nema ali nje nema

 

Hm                                                                   F#

Stiglo jutro  broda nema hvata panika

Hm

Prošle noći oluja je morem harala

Hm                                                    F#

Svi se plaše da se nije nešto desilo

Hm

Vjernu ljubav od njega je sada  odvelo

 

A                                               D

A Ljubav je čudo koje nam treba

           F#                      Hm

Ali nje nema ali nje nema

 

 

Toni Ljubisa Božić,Bugojno,08.03.2018

 

Oprosti al mi more uspomene stare budi..1979 godina

čekanje  

Bm           D           Em           Gb       Gb7        Bm

Da li smo pet il više dana bili u našem svijetu

Gb7

Sjećaš li se…

Bm              D               Emm          

Volio sam tebe Iris posebno lijepu

Gb7                                      Bm

Al s jednim pramenom u kosi

Gb7

Sjećaš li se…

 

 G             A              Gb7            Em

Oprosti al mi more uspomene stare budi

 G                A                Bm

U Bosni je drugačija klima

Gb7           

Neznaš ti to

 

 G             A              Gb7                 Em

Pusti me želio bih da te imam da te volim

 G                  A                Bm

Ne vjeruješ mi imaš pravo

Gb7                        Bm D Em

Čudan sam zar ne.

 

Bm                 D                   Em          

Svaka noć je pusta bila morala si kući poći

Gb                Gb7        Bm

Ganjala si plesove u školi

Gb7

Sjećaš li se…

 

Bm                 D                   Em          

Zagrlih te poljubih te poljubac mi sve je draži

Gb                Gb7        Bm

A ti meni okrenula glavu

Gb7

Sjećaš li se

 

 G             A              Gb7            Em

Oprosti al mi more uspomene stare budi

 G                A                Bm

U Bosni je drugačija klima

Gb7           

Neznaš ti to

 

 G             A              Gb7                 Em

Pusti me želio bih da te imam da te volim

 G                  A                Bm

Ne vjeruješ mi imaš pravo

Gb7                        Bm D Em

Čudan sam zar ne.

 

 

Senj,1979

 

 

 

Toni Ljubisa Božić,  ljeto 1979,  Senj,  

Za drugog su te… siguran sam… silom udali

 

 

 

 

Za drugog su te siguran sam silom udali… a mene

nepovratno  u bunar tuge utopili

Zašto i čime sam to mili bože zaslužio,da bih ovoliko bolno patio

 

Sve sam saznao,za drugog su te silom udali,a mene su napijali

Da te tim trenutcima ne pazim i jednostavno nepovratno  izgubim

 

E baš im je uspjelo,koja sam naivna ovca idiotska  ispao

Dok su ti prsten stavljali mene su tamo negdje  u delirijumu skrivali.

 

Ispod tvojih prozora sada prolazim,a suze na jedvite jade da zaustavim

Dođe mi na vrata da ti zakucam pa onako divljački bolno zajecam

 

Da li ima nade,da barem jedan dan potiho onako razmisliš

I širom vrata tvog nepreglednog srca mi strastveno požudno otvoriš

 

A onda me neki nepoznati strahovi razuzmu, čudnu paniku dofuraju

Pa se drhteć okrenem pa što prije ispred tvojih vrata nestanem

 

Bojeć se da se možda ne naljutiš pa da me još više zamrziš

A vjeruj mi  to bi me opet još više razvalilo u dno tuge potopilo.

 

Pa kao samotnjak oko tvojih dvora krišom čudno zamaskiran obilazim

Sve pokušavajuć neku skrivenu poruku il šansu da uočim,al džaba je

 

Nema te ,kao da si u zemlju propala,nekako zauvijek nestala

Ne mogu da vjerujem da si me tek tako olako jednostavno  zaboravila.

 

Da ti ništa one naše najljepše godine ne znače da možda guše te

Pa zato vjerojatno skrivaš se, izbjegavaš moraš što prije da sve naše zaboraviš

 

A kad razmislim možda je  tako najbolje,no za mene to užasno bolno  teško je

jednostavno u glavi me neprestano  nadom dozivaš privlačiš

 

Tvoj osmijeh užasno razvaljuje,a usne ti  tako blisko  osjećam

Miris tvoga tijela noću trena mi sobu ne napušta

 

Ljubavi… na žalost bivša… previše si tragova svuda oko i u meni razbacala

Da bi tek tako jednom sudskom odlukom  ona čista nepregledana ljubav

u mom srcu nestala.

 

Toni Ljubiša Božić,Bugojno,01.03.2018