A sve bi lakše prešišali kad bi se udružili

Wien,20.07.2022

Samo korak nam fali, ona preteška linija

Što nas od tuge do sreće trenutkom odvaja.

A u stvari tako malo fali nam da vrisnemo

I putem ka vedrini sunca odlučno uputimo.

A sve bi lakše prešišali kad bi se udružili

Da si ostala uz mene, da pratiš i tješiš me.

Dok  sve tako blizu i jednostavno izgleda

Fali nam onaj vjetar sreće da nas pogura.

Kada oči otvorimo kilometre teške ugledamo

Moramo biti strpljivi na tome ljubav testirali

A kada se probijemo kroz te oblake tuge

Kada nas sunce dočeka koja divna nagrada.

Sva ta strepnja i preživljavanja bude se isplatila.

Ljubav u srcu zadovoljno bude vrišteć lupala

Oči kao svjetionici budu na daleko blještale

U duboko u grudima iskrenu ljubav skrivale.

Probudim se, opet sam u zabluđenim snovima

Ona nije tu,ne držim je prstima, nije na usnama.

Ona zna i svu moju ljubav na daleko osijeća

Zato se u snovima i stihovima uporno pojavljiva.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s