VIDEO
Okovan njenim strastvenim bujnim usnama
Pa gubeć svemir pod ovim treskavim nogama.
Nezasitna pa neutaljiva žeđ gladno obuzima
Svaki mogući trenutak toj ženi se posvećiva.
E baš iz tih izvora naša ljubav se nekako izrodila
Kako god film vraćama i sve u nazad analiziram
Ti prvi pogledi osjećaji su nekako odmah presudili
Na taj balkon strasti i tu nezasitnu glad me vodili.
I kada su nam se energije spojile,namagnetisale
Gotovo je bilo, to je bilo nekako nemoguće zaustaviti.
Svaki dan smo talasima ljubavi sve više uživali.
I ljubav je postajala očigledno bukvalno vidljivija.
Strpljivo sa velikim oprezom se ljubav razvijala
A u stvari sve okove u kojima bijašmo je razorila.
Krenušmo grlom u jagode da zasitimo divlje porive.
Naša ljubav kao druge čini mi se da nije dugo čekala.
To su bili orkanski nagoni tko je to mogao da zaustavi
Na žrtve smo bili bez problema odlučili u strast zagazili.
I čudno je ta strast ne bijaše ono na kratke staze.
Gopdinama nas vodila i ljubav sve više učvršćivala.
Istini za volju strahovi su ipak moram priznati postojali
Ali što smo se više i više zbližavali gubila se ta kao granica
Ona bijaše moj odabir nova zvijezda mog zamućenog svemira
I ljubav onako neprimjetna i stidljiva postade zvijezda najsjanija.
Takvu požudu do njenih usana nikad nisam niti blizu upoznao
Toliko posesivnu glad i bukvalno neobjašnjivu sam imao
Isti nagoni i nju su pratili pamet joj većinom vremena izbrisali
Pa bi dugo u noć u pauzi ljubljenja o tome po nekad razglabali.
Bože u čemu sam ti ja posebna često bi me čudeć se pitala
Nisam imao odgovor ali jednostavno njena blizina me smirivala.
Bijah čovjek najsretniji kad bi me za ruku držala, dok bi pričala.
Samo bih je gutao u njenom osmijehu i energiji tako uživao.
I tako iz prvih pogleda prokukljaše nezaustavljive požude
Poželjeh i rekoh sebi pobogu tu ženu ma moram da imam je
I ona je istog momenta iste misli imala nešto nas spajalo
I nakon požude naravno strast se probudila kolo vodila.
More godinama smireno u divljački orkanski tzunami se pretvorilo.
Sve bili spremni napustiti, jedno drugom se do vječnosti predati
Strahovi bukvalno nestali neku novu sigurnost smo otkrili.
Pa tim stazama novootkrivenog sazvjeđa smo sretni krenuli.
Naravno opravdanje za te naše divljačke postupke smo imali
Onako kroz osmjeh bi hitro priznali da smo se luđački zavoljeli
Po tim galaksijama onako od svih odvojeni sretni smo krenuli..
Svi koji su nam se čudili i za nešto optuživali olako bi im presudili
U našem društvu više nisu potrebni ako nas nebi glatko prihvatili.
U stvari jedno drugom smo više i nego dovoljno postali pa odlutali.
I sada kada nas vide zaljubljene većina zavidno uzdahne…
Zašto barem tračak te iskrene ljubavi po nekad i njih ne zapljusne.
Toni Ljubisa Bozic Bugojno, 01.01.2020 u 0&.51 minuta
toni"s poetry 