I sada kada nas vide zaljubljene većina zavidno uzdahne…

raining

Okovan njenim strastvenim bujnim usnama

Pa gubeć  svemir pod ovim treskavim nogama.

Nezasitna pa neutaljiva žeđ gladno obuzima

Svaki mogući trenutak toj ženi se posvećiva.

 

E baš iz tih izvora naša ljubav se nekako izrodila

Kako god film vraćama i sve u nazad analiziram

Ti prvi pogledi osjećaji su nekako odmah presudili

Na taj balkon strasti i tu nezasitnu glad me vodili.

 

I kada su nam se energije spojile,namagnetisale

Gotovo je bilo, to je bilo nekako nemoguće zaustaviti.

Svaki dan smo talasima ljubavi sve više uživali.

I ljubav je postajala očigledno bukvalno vidljivija.

 

Strpljivo sa velikim oprezom se ljubav razvijala

A u stvari sve okove u kojima bijašmo je razorila.

Krenušmo grlom u jagode da zasitimo divlje porive.

Naša ljubav kao druge čini mi se da nije dugo čekala.

 

To su bili orkanski nagoni tko je to mogao da zaustavi

Na žrtve smo bili bez problema odlučili u strast zagazili.

I čudno je ta strast ne bijaše ono na kratke staze.

Gopdinama nas vodila i ljubav sve više učvršćivala.

 

Istini za volju strahovi su ipak moram priznati postojali

Ali što smo se više i više zbližavali gubila se ta kao granica

Ona bijaše moj odabir nova zvijezda mog zamućenog svemira

I ljubav onako neprimjetna i stidljiva postade zvijezda najsjanija.

 

Takvu požudu do njenih usana nikad nisam niti blizu upoznao

Toliko posesivnu glad i bukvalno neobjašnjivu sam imao

Isti nagoni i nju su pratili pamet joj većinom vremena izbrisali

Pa bi dugo u noć u pauzi ljubljenja o tome po nekad razglabali.

 

Bože u čemu sam ti ja posebna često bi me čudeć se pitala

Nisam imao odgovor  ali jednostavno njena blizina me smirivala.

Bijah čovjek najsretniji kad bi me za ruku držala, dok bi pričala.

Samo bih je gutao u njenom osmijehu i energiji tako uživao.

 

I tako iz prvih pogleda prokukljaše nezaustavljive požude

Poželjeh  i rekoh sebi pobogu tu ženu  ma moram da imam je

I ona je istog momenta iste misli imala nešto nas spajalo

I nakon požude naravno strast se probudila kolo vodila.

 

More godinama smireno u divljački orkanski tzunami se pretvorilo.

Sve bili spremni  napustiti, jedno drugom se do vječnosti predati

Strahovi bukvalno nestali neku novu sigurnost smo otkrili.

Pa  tim stazama novootkrivenog sazvjeđa smo sretni krenuli.

 

Naravno opravdanje za te naše divljačke postupke smo imali

Onako kroz osmjeh bi hitro priznali da smo se luđački zavoljeli

Po tim galaksijama onako od svih odvojeni  sretni smo krenuli..

 

Svi koji su nam se čudili i za nešto optuživali olako bi im presudili

U našem društvu više nisu potrebni ako nas nebi glatko prihvatili.

U stvari jedno drugom smo više i nego dovoljno postali pa odlutali.

I sada kada nas vide zaljubljene većina zavidno uzdahne…

 

Zašto barem tračak te iskrene ljubavi po nekad i njih ne zapljusne.

 

Toni Ljubisa Bozic Bugojno, 01.01.2020 u 0&.51 minuta

 

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s