Ali bijelu zastavu ne podižem, od tebe ne odustajem

Čujem da sve češće loše se danima osjećaš

Kao da sve što smo imali kajanjem sažaljevaš

Kad bi u moje grudi zavirila tek bi shvatila

Koliko tuge je u mojim grudima u svim suzama.

Ali bijelu zastavu ne podižem, od tebe ne odustajem

Srce sa prve linije obrane naše ljubavi ne povlačim.

A samoća sa pleća mi preteška godinama ne silazi

No sebi sam se zakleo sve zbog nas ću izdržati.

Jeza I skriveni strah struje mi grudima I kostima

Plašim se,ali te misli jedva nekako odagnavam

Sve me nekako dotiče srce baš olako zaplače

Kada se tvoje ime bar na trenutak tiho spomene.

To samo pokazuje koliko te trebam I priželjkujem

Da bar bliže stanuješ pješke bih svaki dan krenuo

Al ovako tamo u Sydneyu sa njim si se skrasila.

I tako me najbezbolnije od sebe ipak udaljila.

Možda ti pokušavaš da me ipak eto zaboraviš

I zbog te nemoguće misije patiš u grudima

Jer voljeti me očigledno nikada nisi prestala

Priznaj dal si moje voljene haljine krišom oblačila.

Osmijeh glasno si mi osjetila, usne na tvojim grudima

Dodire mojih gladnih usana uvijek noćima prate te

Znam da te to izluđuje, I meni se vjeruj isto događa

Jednostavno jedna jedina si ostala u ovim grudima.

Toni Ljubisa Bozic, Toscana,17.04.2022

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s