Napokon stigla je…

Jutrom, otvaram oči a dan… prekrasan

U njenom zagrljaju ljubavlju obmotan.

Smijem se… rekli bi da sam ono baš pukao

A nisu svjesni koju ljubav sam pronašao.

Korak mi lagan pa više nekako poskakujem

Njenom dolasku posesivno se radujem

Ona dolazi… puni mjesec je nisam vidio

Skoro da sam na neki način poludio.

Vlak se Senju približava, gužva se pravila

Bura je ljude nekako u grupu čvrsto skupila

Pratim iz kojeg vagona izlazi…. nestrpljivo

Nekako mi se čekanje baš užasno oteglo.

I onda njen glas začujem…vrišteć zove me

U meni sve pretrnulo, suze  glasno navalile

Bože znaš li ženo koliko divljački volim te

Samo me ljubila,onako čvrsto uz mene se pripila..

Tako  zagrljeni ubrzani korak žurno pružimo

U našoj kolibi budemo se danima skrivali

Opet onu divlju posesivnu ljubav vodili

Jedno drugom na vjernost se zaklinjali.

Toni Ljubisa Bozic, Hamburg,08.05.2021

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s