Da se pravdaš kad te sretnem nije mi potrebno

Molim te I ako si već odavno odlutala

Nadam se da me nisi ipak zaboravila

Ostani u mojim posesivnim snovima

Vrti se kroz gladne nezasitne stihove.

Jer ako me namjerno iz misli izbaciš

Sve snove o tebi I nama ćeš da ugasiš

Dani u noći ima da se bolno pretvore

Čemu živjeti dalje kada više nemam te.

Rana u meni od odlaska ti se napunilo

Dunav suza se dušom grceći provukao

Okolo vrište naši porušeni mostovi

Ne vidim kako na drugu stranu tebi pristići.

Kad bi me vidjela da ridam bi mi zabranila

vjerujem da bi te moje stanje rasula pogodilo

uspješno izbjegavaš,bolu blizu ne dozvoljavaš

jer si me ipak barem mrvicu nekada voljela.

Al uspijevam iz padova svim bolovima odoljevam

Rane lažnom nadom natopim I tako bolu odolim.

Da se pravdaš kad te sretnem nije mi potrebno

Sve bih zaboravio kada bi bili opet zajedno.

Svi mi govore pusti je nije te trenutka više zaslužila

No džaba im… neznaju kako duboko si u grudima.

Dok se nadam se jednoga dana ne sažališ ili predomisliš

Uporno istom strašću čekam te,podržava me nadanje.

Toni Ljubisa Bozic, Danska,18.07.2021

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s