Uvijek zraku nadanja nađem ispod oblaka

Kao da se sve moguće na mene srušilo

Tamne teške oblake na mene je sručilo

Ali ipak nekako baš olako i ne dam se

Uvijek zraku nadanja nađem ispod oblaka.

Oko mene pustara,sve od mene je udaljila

Gledam ljude u prolazu al ih ne vidim

Izgubljen izbezumljen lutam do beznađa

Toliko je užasne tuge  u mojim grudima.

….

Za samo mini trenutak na njenim usnama

Ova duša bi deset godina ako treba ridala

Čežnja u meni je neuništiva i to me održava

Zahvaljujući tome ipak nekako izdržavam.

Sve oko mene se imam osjećaj baš promjenilo

Sve je na gore se pokrenulo, nespavam noćima

Stalno mi je tako zaluđenom u gladnim mislima

Ta žena kao da me je vječnom tugom proklela.

Neki drugi bi nešto novo potražili a ja… zapeo

Nebi od njenih usana trenutak jedan odustao

Nada lažljiva me zaluđuje i trena ne napušta

Stalno mi govori izdrži još malo bude se vratila.

Toni Ljubisa Bozic, Paris,01.05.2021

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s