Sve su mi uzeli kako su te odveli

Samoću istresam počesto kroz prozore

Nebi li me zvijezde ipak dovele do tebe.

Zore u suzama stalno cmizdreć dočikam

o nama o tebi dok uporno razmišljam.

Kako se sve srušulo našu bajku ugušilo

Kako te od mene odvojilo srce ti zahladilo

A ljeto kad vrelinom zapara u meni tuga odzvanja

Jesen je sve moguće uzela,krš u meni ostavila.

Sa tobom sam do Pariza plovio, u Vacouveru pjevao

A sada sve mi se srušilo tugu sa bolom spojilo

Previše sam maštao previše u bajke vjerovao

Al od tebe tu groznu hladnoću nisam očekivao.

Glas mi je od ridanja otanjio, srce je baš okopnilo

Jedva da glavu podižem iz kreveta ne ustajem

Teško, teško vjeruj mi mogu da te odbolujem

Potajno u duši nekako lažno ti se radujem.

Kad bi mojom sobom barem prošetala

I tu ledenu jezivu tišinu barem osjetila

Možda bi se od mojih jecanja i ridanja sažalila

Možda opet maštam bi se u zagrljaj vratila.

Ovako sve dalje si,stalno me izbjegavaš

Zdravlje mi očito propada jer ga urušavaš

Samo ti kriva si što mi se ova tuga dogodi

Jer ma koliko se trudio srce ne želi da te zaboravi.

….

Toni Ljubisa Bozic, Paris,01.05.2021

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s