Samoću istresam počesto kroz prozore
Nebi li me zvijezde ipak dovele do tebe.
Zore u suzama stalno cmizdreć dočikam
o nama o tebi dok uporno razmišljam.
…
Kako se sve srušulo našu bajku ugušilo
Kako te od mene odvojilo srce ti zahladilo
A ljeto kad vrelinom zapara u meni tuga odzvanja
Jesen je sve moguće uzela,krš u meni ostavila.
…
Sa tobom sam do Pariza plovio, u Vacouveru pjevao
A sada sve mi se srušilo tugu sa bolom spojilo
Previše sam maštao previše u bajke vjerovao
Al od tebe tu groznu hladnoću nisam očekivao.
…
Glas mi je od ridanja otanjio, srce je baš okopnilo
Jedva da glavu podižem iz kreveta ne ustajem
Teško, teško vjeruj mi mogu da te odbolujem
Potajno u duši nekako lažno ti se radujem.
…
Kad bi mojom sobom barem prošetala
I tu ledenu jezivu tišinu barem osjetila
Možda bi se od mojih jecanja i ridanja sažalila
Možda opet maštam bi se u zagrljaj vratila.
…
Ovako sve dalje si,stalno me izbjegavaš
Zdravlje mi očito propada jer ga urušavaš
Samo ti kriva si što mi se ova tuga dogodi
Jer ma koliko se trudio srce ne želi da te zaboravi.
….
Toni Ljubisa Bozic, Paris,01.05.2021
toni"s poetry 