Svi me pitaju

Svi me pitaju što se to sa mnom događa 

Ne viđaju me nedostaje im moja prašina 

A ja u sebe se zavukao sa samoćom ćakulao 

Nekako tamo se najbolje mirno sjećam. 

… 

O svojim trenutcima sjećanja razmišljam 

Vrijeme u toj samoći kroz stihove pretačem 

Nekako kao da joj usne na trenutke dotičem 

I svoju posesivnu glad nekako jedva namirujem. 

… 

Prijatelji se o sebi nekako baš čujem zabavili 

Na mene su očigledno jako brzo zaboravili 

Al meni to ne smeta, ja putujem svojim snovima 

Neke svoje stare  staze obilazim, vrijeme utrošim. 

… 

A oni uzaludnu truku sa zabludom nastavljaju 

O miliunima i zlatu nekoj sreći uporno sanjaju 

A ja smiren od svega ono baš do bola opušten 

U toj samoći ih željno uskoro smiljueć se sačekujem. 

… 

Znam da će na moje grane uskoro da se probude 

I da je uzaludna trka za bogastvom  eto probala 

Dole sa sobom ništa neće moći znaju to ponijeti 

I čemu, zbog čeka u toj trci zabluda uzalud trčati. 

… 

Toni Ljubisa Bozic, Nurnberg,06.04.2021 

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s