Jer ovakav život bez tebe je surova ludnica

Nije mi dugo trebalo da bi se eto odlučilo

Krećem tvojim stopama ma gdje se skrivala

Jer ovako više ne mogu dana da izdržim

Bez tebe totalno pao sam još ću i da obolim.

Fale mi tvoji dodiri,usne što strašću šapuću

Baš me briga što drugi o nama sve tračaju

Sve je u tvojim rukama,odluka se otegla

Hajde napokon  priznaj mi što si odlučila.

A vrijeme zar ne vidiš polako nam izmiče

Srce sve više i više od boli polako propada

Zar nas nije sudbina onoga dana spojila

Što te je natjeralo da si sumnjičava postala.

Druge ne želim da tražim da im se posvećujem

Srce i duša prosto za tobom samo luduje

Kad bi bar uz mene te odluke eto donosila

Siguran sam lakše bi o nama odlučila.

Fališ mi hajde opet divlji život udahni mi

Daj da se opet kao mladić divlje osjećam

Da te gutam pogledom i stalno priželjkivam

Vrijeme curi nam, daj napokon odluči se.

Nemoj da se jednoga dana eto iznenadiš

Kada ti budem stajao klečeć pred vratima

Jer ovakav život bez tebe je surova  ludnica

Rođena si da me budeš barem vječno voljela.

Toni Ljubisa Bozic, Dublin,22.03.2021

Ova slika ima prazan alt atribut ; naziv datoteke je iljuska-in-rome.jpg

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s