A koliko bi taj tračak nade značio

Do kada misliš ovako za ljubav ti da prosjačim

Želiš li na kraju zbog tvoje hladnoće da izludim

A možda ti baš i odgovara, očito si me se zasitila.

Sve komunikacije ukinula ono sva vrata zatvorila.

A ja ono baš počesto na prag pred vrata svratim ti

Pa se satima predomišljam dal da ti pozvonim

Na kraju ipak odustanem, niz stepenice okrenem

pa ispod terase se tako divljački ridajuć  isplačem.

A nisi niti svjesna koliko bi taj tračak nade značio

Kad bi do srca mi sa tvojih usana trenutkom dospio

Kad bih tvoj osmijeh opet ugledao pa se ponadao

A ovako skoro na dno života sam skoro propao.

Osjećam da propadam,u duši i srcu se raspadam

Jasno… od tvog odlaska i te kako bolno to osjećam

A tvojih usana željan ostajem, ne mogu da ih prebolim

Oprosti toliko divnog si pružila i kako da te zaboravim.

Toni Ljubisa Bozic, Erlangen,26.02.2021

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s