Izgleda u ovom životu nisam joj baš određen

A bože mili trebalo mi je eto deset godina

Da bi ova naivna pamet napokon shvatila

Ona u meni nikada budućnost nije vidjela

Bio sam samo na kratko vrijeme neka utjeha.

Ona je u totalno drugom liku sebe pronašla

Hajde neka je, ali barem po nekad da javi se

Da barem jednu riječ onako kroz osmijeh prozbori

Da eto mrvicu šanse da imam nekako najavi.

Al ne ona se tišinom paučine gusto navila

Iz nje niti dašak da se protegne ili prožima

A to me do bola ubija i ono baš izluđuje

Jer fali mi kada tepa mi kada me miluje.

Kada se sve sabere, gubitnika vidi u mene

Nije neku svijetlu budućnost sa mnom vidjela

Nije se očigledno niti mrvice tomu nadala

I normalno u tuđem krilu da je završila.

U mom krilu i zagrljaju nije vidjela sklonište

A srce žensko bez sigurnosti baš i ne može

A ja beskućnik samo čistom  ljubavlju obdaren

Izgleda u ovom životu nisam joj baš određen.

I što da joj kažem da se na nju ipak naljutim

Ne mogu da je za njene teške poteze osudim

Samo nadam se da je pravu odluku odabrala

I da je u nečijem krilu ljubav kao moju  pronašla.

Toni Ljubisa Bozic, Brissel.06.02.2021

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s