Potkupio sam tvoje prve susjede.

Šutiš …bez teksta si izgleda ostala

Maca ti jezik izgleda baš papala

Kaži mi da te istinu ne upitam

Zašto nakon samotnih 10 godina

Samo o tebi uzaludno razmišljam.

I ako si me godinama od svega izolirala

Pa sve moguće prilaze tvrdo blokirala

Džaba ti, sve vidim i uporno pratim te

Potkupio sam olako tvoje prve susjede.

Znam kad si na terasi jedne noći ridala

Znam kako si ime cvileći mi spominjala

Znam kad si od njega šamare dobijala

Dal si pomislila da bi se opet mi vratila.

Masnice pod očima ti uzastopno viđaju

Nikako te ne shvataju,zašto trpiš ga

Prijavi ga,neka siladžiju napokon zatvore

Neka meni ka tvome srcu tada staze otvore.

Znam u koje doba izlaziš kera izvodiš

Znama kojom stazom skoro uvijek prolaziš

I znam da ne možeš da nas zaboraviš

Jer sam te na tim mjestima posesivno imao.

Nitko te nikada tako luđački nije ljubio

Nikada od sreće nisi tako vrištala

Nemoj mi reći da si sve momente zaboravila.

Jer suze na nas te uvijek tamo podsjećaju.

I nikada nemoj da što smo imali zaboraviš

Nemoj tim zaboravom srce svoje da uništiš

Samo zahvaljujući tom sjećanju preživljavaš

I znam da krišom sve stihove noću iščitavaš.

A ja…ne brini, slomljen strpljivo tamo čekam te

Spašava me što kada stignem izbacujem stihove

Nekako duši i srcu olakšam si kada samnom si

Makar se sve to odvijalo u teškoj lažljivok zabludi

Toni Ljubiša Bozic, Nurnberg,31.01.2021

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s