Postoje dani kada je ne prepoznajem

Postoje dani kada je ne prepoznajem

Jednostavno na trenutke nije svoja

Čudno se ponaša, sve crno predviđa

I kada je najsunčanije njoj mrklo je.

I pitam se što je divno biće tamo odvelo

Zašto bi joj pamet vidljivo na trenutke

Kao u neko drugo sedlo baš zasjelo.

Ništa mi ne odgovara ali joj vidim u očima.

Jutrima  ono zora blješti baš predivno

Njoj sve u bijedi i jadu dan se priviđa

Nekakav očaj samosažaljenja je ubija

Nije to moja ljubav ona je drugačija.

Ali tu sam, svaki trenutak spreman sam

Sve što treba da za nju od srca učinim

Onaj čarobni osmijeh na lice da povratim

Da pjevuši i kraj mene da sretna je.

Ali postoje dani kada je ne prepoznajem

Kao da je sa nekim zamijenila uloge

Onaj vedri duh iz nje nestane, tužna je

Džaba što tepam joj grlim I ljubim je.

..

Tog dana tog trenutka jednostavno ne ide

Ništa se od mene ne prima,daleko je

Kao da nas je neka sila daleko odvojila

U sebi zavučena I od svega otuđena je.

Sve u njoj bi tim trenutcima potonulo

I baš je prepoznatljiuvo barem meni

I te kako od prvog trena vidljivo.

Žalim je ali da ne primjeti, smijem se.

Pokušavam osmijeh da zadržim da je oraspoložim

Da mi se oko vrata opet od sreće objesi

Da vrišti da luda je I da kaže da VOLI ME.

Al postoje dani kada jednostavno ne ide.

Toni Ljubiša Božić, Erlangen,28.01.2021 u 02:10

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s