Nije ona tako niti loša a srcu mi je prirasla

Ne znam što se sa mnom događa

U glavi zavladala suluda odluka.

Razmišljam da bih joj sve oprostio

Da bih je opet u naručje rado vratio.

A taj povratak je mač sa dvije oštrice

Može opet ona do bola da razvali me.

I onako srce isparano može da dokrajči

Bože mili što sve meni pada na pameti.

Svi će mi se smijati košulju luđaka ću nositi

Kada naiđem svi će na mene pogled upirati

Kao naivnom ludaku se sa djecom smijati.

a ja od muke i srama u zemlju ću propasti.

Al što mogu kad na nju slab sam i popuštam

Što mogu kad toj prokletoj ženi sve opraštam.

Divljaka divljakuša u meni je od onda probudila

Svoje tragove na srcu i duši mi duboko gravirala.

I dok noću budem usamljen gradom tako šetao

O tom suludom planu opet budem razmišljao.

Bože mili oprosti mi na ovoj otkačenoj pameti

Zašto bar ti dozvoli da je srce luđački zavoli.

Ona samo da zamisli ja bijelu zastavu podižem

Na sve njene uvjete predaje tako olako pristajem

Jer njoj kada dosadi zna da može meni da navrati

Kada joj svi leđa okrenu ona rida jeca mi na ramenu.

Bože fali mi, volim je i moram joj sve opraštati

Nije ona tako niti loša a srcu mi je prirasla

Lopuža jedna srce mi je istog trena ukrala

Na svoj mlin uvijek bi olako srce mi navodila.

Toni Ljubiša Božić, Bazel,Švicarska,24.01.2021

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s