No glava mora da diže se… dalje ide se

Sada kada se sve tako baš ružno završilo

Nije bitno zašto i zbog čega ih je razdvojilo

Tko više pati i noću baš trenutka ne spava

I nije nekome na kraju bitna i važna razlika.

Ali ne treba sada da se totalno izbjegavaju

kulturno u prolazu treba da se pozdravljaju

ali nikako nešto da se opet možda planira

bila bi bezuspješna uzaludna bolna prilika.

Dok je valjalo to je među njima toliko trajalo

Sada je tu ljubav nešto do bola ipak razorilo

Nekome više il manje ipak srce duboko razorilo.

Nekome toliko tragova u duši zauvijek ostavilo.

No glava mora da diže se… dalje gordo ide se.

Ama baš ništo dobro ne donosi uzaludno čekanje.

Svatko za sebe uspomene će vraćati ako poželi

Nekome će bolno sjećanje i sjeta suze da izroni.

Zajedničke pjesme  se po nekad sjetno puštati

Onako duboko u grudima uplakan tiho cviliti

Ponovo posesivno jedno drugo će ipak poželjeti

A na kraju osim bola ništa više ipak neće dobiti.

Netko će danima da pati se da nekako zaboravi je

A netko će u godini ono možda dva puta poželjeti.

Nekoga će taj raskid do bola sahraniti,uništiti

A nekome bez srca niti traga na srcu ostaviti.

Na kraju će se dokazati tko je baš iskreno volio

Tko nikada nije taj užasno bolni raskid prebolio

Nekome vidljiva tuga iz očiju nikada neće nestati

Nekome baš nikada osmijeh se više neće vratiti.

Sada kad puklo i na kraju prošlo je, ide dalje se.

Nekoga kao staklo polomilo, u paramparčad sasulo

E taj baš nikada više ne može da ljubav zaboravlja

Na kraju uništit će ga ona uporna bolna sijećanja.

Možda se krivac na kraju ipak iznenadno pokaje

Na vrata se pojavi,pismo il poruku neku pošalje

Da klekne, poželi da izvini se,možda plakat će.

Tko zna što tada u ranjenom srcu dogodit će se.

Jer slomljeno srce previše bolnih tragova osjeti

Da mu se opet isto ostavljanje dogodi,plaši se.

Tko zna kako bi na novo ta ljubav izgledala

Dal bi se ikada više ona potpuna strast probudila.

To bi ga mučilo godinama danima i dugim noćima

Nebi se onaj požudni osjećaj imao na ispucalim usnama

Može da se oprosti ali teško može da tu bol zaboravi.

Stalno će da ga nemir neki prati i nešto upozorava.

Toni Ljubiša Božić, Erlangen, 17.01.2021

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s