Zašto me nisu opomenuli

Zašto me nisu opomenuli

Na ljubav pravu upozorili

Da  oprezno pristupam

kada srce njoj poklanjam.

A mladost luda tvordoglava

Srce u trenutku bi otvorila

Sve što ima na naivnoj duši

Bez kajanja otvoreno bi poklonila.

A ljubav sa mrvicom istine u sebi

Toliko opasnosti za srce prikriva

Oštrih ivica srce olako prelama

A duša  vrišti sama ucviljena.

….

Zašto me nisu barem upozorili

Da uvijek malo više pripazim

Kada one trnce u sebi osjetim

Da laganim korakom prilazim.

Da me ta vatra olako ne spali

Jer kasno je kada se  zavoli

Kada pamet srce baš ne sluša

Onako tvrdoglavo se ponaša.

Nekim sretnicima to se i dogodi

Cijeli život ljubav ih povezuje

A većinu ne sretnika polomi

Toliku bol i tugu na kraju osjete.

E mene je ta tuga nakon sreće strefila

Od nje me nasilno za sada odvojila

Ali ja sam uporan od nje ne odustajem

Svakim danom uporno tragove pretražujem.

Jer davno sam ali bolno shvatio

Bez te daleke ljubavi ne bih preživio

Zbog nje sam potragu nastavio

Osjećam opet je budem strasno ljubio.

..

Uporni nikada od ljubavi nisu odustali

Moja greška je što samo nju priželjkujem

Možda bi trebao sdrugoj da se radujem

Al ona je, ona je u srcu tragove ostavila zabravila.

Toni Ljubiša Božić, Dublin,08.12.2020

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s