Zašto si da te zavolim dozvolila

Prečesto bi nas sanjao

Stalno se negdje zagubio

Bježiš od mene

Ne poznaješ me.

Glavu okrećeš

Sve moje riječi izvrćeš.

Ispod mene mokri jastuci

Da mogu toliko bi ispričali.

Previše jecanja

noću ridanja

Dogorjele svijeće

istopljeni dokazi.

Ljušture na podu

istucani lješnjaci

Boce crnog vina

po podu se valjaju….

….

Toliko tuge

slomljene duše

Očigledno jasno

nepobitno dokazuju.

I kad je najvedriji dan

Mene mjesečina

Onako kroz oblake razdire

Crna misao do mene dopire.

Pitam se u bunilu

Dal sam to sanjao

A ne do sam sve bez tebe

Očigledno prošao.

I na kraju gle..

Što je od mene ostalo

Propale duše ljuštura

U srcu slomljenom.

Previše krvavih tragova

Pamet davno napustila

Lice kao oranica izboralo

Rijetke sijede se pojavljuju.

Ćelavu glavu otkrivaju

Kaži mi ,probudi me

Otkrij staze svoje skrivene

Dal to signal dopire do mene.

Al nekako si predaleko

Meni ono baš ne dostižna

Od mene od nas se okrenula

Paćenika doživotnog stvorila.

Zašto si da te zavolim dozvolila.

Daj probudi me iz ovog košmara

Ti si do njega i dovela

Spusti na rame se dovedi anđele.

ušuškaj me svojom ljubavlju

Budi se u mome zagrljaju

Spreman sam sve da ti oprostim

Ne mogu da te izgubim

To ne smijem da dozvolim.

Toni Ljubiša Božić, Dublin,07.12.2020

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s