Bezdušnost uzela nema volje da se pokrene

Od kada nema je kažu da baš propao je

Podočnjake debele dobio jer nije spavao

Stalno u mislima, uvijek nešto se preispitiva

Od raje se prikriva da tugu slučajno ne otkriva.

Sijede onako bljutavo se vidno jadno oconjile

Vodu je alkoholom zamijenio pa se propio

Onako uz svijeću dok stihove joj ispisiva

Stalno nju sa drugim zamišlja pa se lagno ubija.

Kažu mu da se baš skroz očigledno zapustio

A za koga, pita se da bi se eto sređivao

Baš nema niti volje niti dobrog nrkog razloga

Tuga u njemu sve je nekako baš razvalila.

Bezdušnost uzela nema volje da se trunke pokrene

Sve kontakte oko sebe pokušava da izbjegne.

Izgleda ovu kaznu baš eto sa razlogom i zaslužio

Nešto  ali nezna zašto  ali je ipak  na kraju izgubio.

A i ova jesen sa zimom se nekako izmješala

Bljuzgu i kišu sa snjegom  nekako nabacila

Vani nikoga pustošne ulice grad sablasan

A on u sebi slomljen nikakav i baš do bola turoban.

Toni Ljubiša Božić, Dublin,03.12.2020

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s