I onda savjest grize me , kajem se

Preko puta našeg sjećanja

Čekah te ali tu noć uzalud

Od tebe ono baš niti traga

Niti poruke ili barem poziva

Pitam se što u hotelu samoće

Bez tebe ovu noć provodim

Zašto jednostavno ne odlučim

Na vrata ti odlučno zazvonim.

Al opet kada bolje razmislim

Veću štetu bih napravio

Tebe u probleme bih uvalio

Našu tajnu ljubav bi otkrio.

Sa lažnog broja šaljem ti poruke

Znam da on krišom  kontrolira te

Šifre naše ipak uzaludno koristim

Ali nikako neki odgovor  da uputiš.

Onda sam shvatio on je telefon držao

Pa sam se tu noć nekako ipak primirio

Ali ti nemaš pojma koliko sam patio

Koliko sam da te vidim i ljubim želio.

I ta naša drama godinama se odvijala

Godinama nisi mi se nikada javila

Onda sam shvatio da sam te izgubio

Da sam pogrešnoj ženi ljubav nudio.

Bože koliko za tobom sam patio

Koliko crnog vina u dušu sasuo

Nebi li onu užasnu bol ublažio

Kratko prekratko bi uvijek trajalo.

I onda bih se u tuđem krevetu probudio

Sebe bih kažnjavao zašto sam učinio

Zašto sam našu ljubav iznevjerio

Zašto sam nepoznatoj ženi se predao.

Jer sam okus tvojih usana tražio

Tko zna po koji put bez tebe patio

I onda savjest grize me , kajem se

Da si tu sve bih ti priznao oprost tražio.

Toni Ljubiša Božić, Dublin,23.11.2020

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s