Kamene ulice

Bože kako te uske stare ali kamene ulice

skrivaju one slatke ne zaboravne tajnice,

samo uzdah potegnu osmijeh na licu rastegnu

i onako po nekad i koja suza se pojavi

čisto da se divna stara uspomena

iz mladih dana tek tako ne zaboravi.

..

Da, ona je nekada zagrljena tim ulicama hodala

Tu ispod kamene terase me prvi put poljubila

A mrak nas skrivao, mjesec iza obaka stražu čuvao

Bože kao da joj sada ovog trena one usne osjetim.

Jednostavno ne mogu ne želim niti neću

Te divne nezaboravne trenutke prohujale mladosti

Tek tako u neki zapećak zaborava da odbacim.

Ona to ipak ne zaslužuje,još uvijek želim je.

I čisto plašim se u te ulice da više zalazim

Na sve načine izbjegavam jer srce razaram

Samo se slike vraćaju pa suze teške nagrnu

Usne žele je,srce pati mi,a duša cvileć uzdahne.

Toni Ljubisa Bozic, Dublin,16.11.2020

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s