I tako eto preko 30 godina

Da one predivne jeseni

Opada lišće a vreli kesteni

Njene usne su tako mirisale

Mene vatreno gladno ljubile.

I sada kada alejom prolazim

Te vrele usne posesivno  poželim

Pa uzmem pečenih kestenja

Nebi  li se duša nekako umirila.

I dok lišće posljednje opada

Nekako sve se obaziruć okrećem

Možda će baš tada ipak naići

Ona ,žena koja me je ljubila.

I tako eto preko  30 godina

Svaka jesen i pečeno kestenje

Sjećanja bi draga probudila

Ona bi se tim trenutcima vratila.

Toni Ljubiša Božić, Dublin, 09.11.2020

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s