Uporna u mislima

Gledam u daljini svijetla Stockholma

Mislima neko beznađe me zgrabilo

Bezvooljnost crnim mislima pristigla

Boze pa ona bas nikada nije voljela.

Pokusam da dignem glavu i više ne plačem

Ad više to dno tuge srcem ne dodirujem

Al dole u taj ponor tuge sjecanje uvlači

Nikako ne mogu da je prokletu zaboravim.

OK muško sam i teška srca poraz priznajem

Al ove grozne noći baš usamljen bolujem

Sve što smo imali pokušavam da proklinjem

Al plašim se da joj se nešto ne dogodi

Da je slučajno ne daj Bože ne ureknem.

I nekako kad u gluhov doba oči zatvorim

Jutrom se opet kao vedar probudim

Opet je na jastuku ggledajuć potražujem

I očima ne vjerujem da stvarno nema je.

Toni Ljubisa Bozic, Amsterdam,12.10.2020

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s