Neka je sada na tudjim usnama ali i tebe je voljela.

Dok sjedim na pjescanoj obali nasih susreta

Onako more kao ulje glatko se bas umirilo

Nije kako zna senjskom burom divljacki ludilo

Njen lik mi se onako slatko nasmijesen prividjao.

Boze kako sam a ocigledno i tada sam je kudo volio.

Slatki bljeskovi sjecanja prepuni laznog iscekivanja

Onaj dasak nade mi olako u srcu i dusi se potpali

Ona radost zaljubljenog ublehanog  vidno tad proviri.

Tim trenutcima koji bi se na srecu precesto ponavljali

Nas dvoje bi kao nekada smijuc se pricali,voljeli

One usne bih i te kako vrelo blisko gladno osjecao

Opet bi zenu moga zivota usamljen na plazi imao.

Sva ona tuga oni duboki strahovi zariveni u meni

Tim trenutcima nashi desavanja bi olako nestali.

A sto je najbolnije nema je,kada se iz tih snova

Iz te podle usamljenicke maste ipak eto probudim.

Onako sav u suzama,umrljanog slinavog lica od ridanja

Koliko sam se samo puta zapitao toliko zavaravao

Ali je bilo prosto ne moguce da je se otarasim.

Nisamo jednostavno da ona nestane da eto dozvolim.

Krenuo bih da pisem stihove ubacujem glupe floskule

I onda kazem si nemoj je nikada prestati voljeti

Neka je sada na tudjim usnama ali i tebe je voljela.

A sto mogu bez nje mi ostaje ova sumorna sudbina.

Toni Ljubisa Bozic, Amsterdam,09.10.2020

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s