Dubina boli prosto je ne podnosljiva

Nikada u svoju snagu ne bih boze posumnjao

te da sam tako olako suvise ranjiv vidnopostao

tako malo i onu mrvicu izgleda je potrebno

da bi me u duboko ridanje cvilenje poslalo.

Nisam vjerovao da ljubav toliku bol izaziva

da rijeke nepreglednih suza skrivam u grudima

boze dal sam u ovom zivotu reci mi nesto skrivio

pa nakon tolike strasne ljubavi uzasnu bol dozivio.

Koje su to kazne od koga dolaze tko nam presudjuje

uzalud sto ludo posesivno voljeh je, sada prekasno je

uzaludne molbe, ne postoji sansa za neko vracanje

Boli me, previse boli me sto ona sada eto tudja je.

A Dubina boli je gruba te ne podnosljiva, rastura

vec toliko godina uporno ponavljajuc se odvija

jer te usne i strast bajka je prosto ne ponovljiva

toliko njenih krvavih tragova nosim u grudima.

Melodija senjskih obala svako jutro me docika

I bas uvijek onu tesku suzu niz lice bolno saliva

u zagrljaju imam je, moja je, ljubi me voli me

I tako niti sam ne znam koliko dugo ta laz potraje.

Ali ta bol toliko duboka reska prosto ne podnosljiva

nema dijela duse srca tijela koji mi podlo ne rastura.

Ma koliko se trudio da bi je bar sto prije zaboravio

nikako ne uspijevam te boli preduboko u sebi osjecam.

Toni Ljubisa Bozic, Amsterdam, 09.09.2020

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s