Zbog mene si krenula

Eh kad bi me samo trenutak pozvala

da li svjesna si kakvog sretnika bi ucinila

jako dobro pamtim u cupavoj kosi ti

miris kadulje,opet zelim sto prije do tebe.

Zaboravi i kukanje dok trepnes nestanu

osmijeh na licu naguraju,sretnik sam

a ti ono iz daleka si krenula more napustila

da bi do Amsterdama zbog mene prispjela.

Pa u zagrljaj pohrlis,svo cekanje nadoknadis

cini mi se stoljecima uzasno dugim cekam te

pa ti usne zarobim propustenu strast da prehranim

koliko mi znacis I koliko te volim vristec ponovim.

A kisa neka pljusti neka se obrusi tada kamenje

iz zagrljaa te nepustam bez tebe ja propadam

plima i oseka dusom mi putuje dok cekah te

duse mi srozane obale jer uzasno dugo trebah te.

Zedan sam te ,praznina te skoro iz mene izbacila

susna godina bez tebe u srce se podlo uvaljivala

a sada kad si tu pa spavas smorena na ramenu

suze radosnice niz lice se sijevaju dusu olaksavaju.

Fali mi kroz kose kad prstima nemirrno mi prolazis,

fali mi kad onako u spavacici vrckavo dolazis

oaza si koja mrtve ozivljava,dusu srecom opija

vulkan si strasti neukrotljive euforije,trebam te.

Toliko si dugo putovala da bi na usne mi prispjela

I tebi je zagrljaj nakrcan strascu uzasno falio

a I ja sam previse godina na tebe usamljen cekao.

Niti sam ne zam koliko sam zivota na samocu potrosio.

Toni Ljubisa Bozic, Amsterdam, 23.08.2020

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s