Suret dvije srodne opecene duse

Kada sam je prvi pu susreo,srodnu dusu sam bas osjetio.

U njenom pogledu pregrst slicnih uznemirenih sjecanja

kao da nas je u jedan bokal nemira strpala ova sudbina

u bokalu suza osmijeha gorcine sto oziljcima podsjecaju.

Na licima bore osmijeha sa borama tuge mrezu spredaju

svaka posebno zele svoju pricu da nestrpljivo ispricaju.

Nismo bas puno pricali, za pocetak treptajima uzdisali.

Nekako svatko je drugu stranu cekao da pricu zapocne.

I onda prva kao svaka hrabra zenska osoba zapocela je

sto voli cime se bavila kako je u ljubavi bas nesretna

stalno je neki idioti i teske budale uporno zapadnu

a slicnu srodnu dusu nikako da susretne eto nije uspijela.

Gledajuc me u oci nesto posebno u meni je osijecala

al iz prijasnjih losih iskustava oprezno je nastupala.

Lomljenje srca prepuno tuge nije joj vise potrebno

jos jedno tesko odronjavanje tko zna gdje bi zavrsilo.

Brzo je pricala nije se bas tim trenutcim kontrolirala

rekla je,ti strancu ti tajanstveni covjece, pocuj me.

Mene je tesko skuziti u cizmama zivota mi hodati.

Nekakav buckuris svega i svacega u meni se skupio.

Zivot me bas i nije mazio, toliko satire i tuge podario.

Da sam pisac tko zna koliko romana bih napisala

I tesko bas tesko da bih sto me sve snaslo dotakla.

Prosto ne znam od kuda bih krenula da bih se opisala.

Suze se u ocima nakupljale, nadiralo je slatko smijanje

a onda na drugu stranu obale tamo gdje pusta tuga je

suze druge boje se srucila,glas u grlu trenutkom zatajile

iskreno I mene je dotaklo, tako bih je cvrsto muski zagrlio.

Al plasih se kako bi reagirala, kako bi taj zagrljaj shvatila.

Onako mrsavica preslatkog oblika lica bas me je dojmila.

Kaze onako samo za svoju dusu napise nemirne stihove

tako kaze da dusa joj tim trenutcima inspiracije olaksa se.

Sto je duze pricala vise sam je zelio,usne sam joj gutao

al opet na uzici divljaka u sebi sam nekako zadrzavao.

Tu noc smo do kasno u pizeriji ostali price razmjenjivali

odvedoh je onako na odstojanju do njene stare kapije.

Zahvalila je na zajednickom raspredanju, hvla ti hvala ti.

Tako smo se pogledima pozeljnim posesivnim rastali

a oboje smo jedno drugo u zagrljaju strasnom zamisljali

ali nekako prosla iskustva oboje na uzici su drzala.

Krenuh kroz noc vrelu starim ulicema napucenog Senja

turisti se polupijani cerekali, neki od alkohola vristali

a ja preseretan srodnu dusu sam napokon susreo

nadam se, barem nadam se poljubiti je budem uspio.

Toni Ljubisa Bozic, Amsterdam,23.08.2020u 04:31

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s