Da im se u dusu nekako zaviri bili bi sivi crni oblaci

SLOMLJENA DUSA

Ljudi sve vise u dronjcima duse skrseni hodaju

sami sebe ne prepoznaju skoro se izvitoperili

vec poodavno u ljagi blata priguseni ostali

a tako rado na ispasu zivota bi nekako izasli.

al u zivotu to bas tako lako za lazove i ne ide

prekasno su shvatili da su svojom krivicom zaglibili

u sjenke sopstvenih strahova se preplaseni pretvorili

kukavicluk ih prikljestio na dno zivota zasluzeno bacio.

a misli savjesti kao krtica uporna u srce dodiriva

kajanje je igra ne predvidljiva i prepuna strahova

sto ce na kraju ispasti dal ce se oprost ikada dobiti.

Agrozdje nemira hinjski sa nesanicom dogovara.

ljudi se skroz promjenili,bez osjecajni smrad postali

sve im smeta na sve prigovaraju, drekom odgovaraju

nemaju u sebi one ljudske osjecajnosti,roboti postali

samo da bi do svoga cilja nekako gazec eto pristigli.

da im se u dusu nekako zaviri bili bi sivi crni oblaci

bljutava smrdljiva kaljuza kola im odavno u zaglavila.

Trulez ne ljudskosti se osjeca,ljudski lesevi postali.

Sve preko sebe hladno su gazili da bi do cilja pristigli.

nikoga ne vide sazaljenje kod njih vrata ne pronalazi

a srce zatrovano sve vise I cesce izludjeno preskace

tko zna koliko dugo tako pod stresom jos mogu da izdrze.

Da na kraju normalni ostanu, uzdignute glave setaju.

ali rijetki su koji uzdignute glave ulicom zivota setaju

sami od sebe hinjski se skrivaju da slucajno ne nabasaju

da ih ne vide, da ih slucajno ne sazale e to im je najgore.

Nema nista gore kada te ljudi sazaljevaju u jadnike svrstavaju

rane svoje savjesti ce godinama bas uzaludno lizati

na pravi put tko zna koliko puta pokusavati izaci

ali labirint lazi izlaza ne pokazuje,dublje I dublje

sve vise ih sahranjuje od tamo bas sretnik rijetki vraca se.

a ovo kada budi mnogi citali sebe garant budu prepoznali

u sto su se lazima prevarama hinjama godinama pretvarali

mozda ali bas mozda pokajanje budu rijetki trazili

sretnicima tim hrabrim pokajnicima mozda budu I oprostili.

..

a na kraju zivota kada pokajanje na postelji budu trazili

I zasto svo blago sa sobom ne budu nikada nosili

tek onda jedva na jedvite jade dusu budu ispustili

I tko zna u kojem dijelu pakla budu na kraju zavrsili.

Toni Ljubisa Bozic,Bugojno, 09.08.2020

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s