DALJINA I PUSTA TUDJINA

Daljina tudjine podlo skripec zubima ubija

a samoca kao u zivac da hinjski dodiriva

sve se u dusi pa grudima razlaze…. a razlog

ljubavi moja jedina shvatas li da nemam te.

….

Imam sve i vise nego sto mi je sada potrebno

ali svo to bogatstvo je lazno te bas uzaludno

tek sada ljude u tudjini nekako razumijem

njihovo dusevno stanje I ja eto DODIRUJEM.

….

ulicom duse kao pustinjak usamljen cesto prolazim

srodnu dusu niti blizu bas nekako ne nalazim

pa se u sebe kao svi zapadnjaci uzasno uvlacim

jer ne mogu bez tebe da budem te da se pomirim.

I sunce ovdje nekako izlazi I zalazi drugacije

oblaci su im nekako gusci I kisom bogatiji

pljusak kada navali u bujicu ceste u trenutku pretvori

eto I po tome su od nas bogatiji, ali su brate jadniji.

nitko sa nikim ne razgovara sva ta rulja se otudjila

sve se nakako svelo na trku za vrijeme u prolazu

jedni za druge I vrijeme druzenja nikako nemaju

I stalno neki opravdani izgovor prepun lazi imaju.

ali nekako bih se ja na sve to olako I brzo navikao

ali… ali samo kada bih tebe uz sebe non stop imao.

Nekako stvari ovdje jadno izgledaju naivni se nadaju.

I nije niti cudo sto u teske depresije precesto padaju.

ali to je prevelika cijena koje laznim bogatstvu placaju

boljem se zivotu nadaju a u stvari postaju uzasno hladani

I od svojih najblizih se nekako otudjuju, e bas jadni su

nikako da shvate uzalud se kockaju u cemu je bit zivota.

a ja za tebe kao pijan plota ono bas ne odustajem I zapeo

kada bih ti barem te usne vrele ono za laku noc osjetio

toliko toga u meni praznog istog trena bih zadovoljio

kao mala beba u krilu majke bezbrizno bih zaspao.

I ove zene u tudjini mozda grijesim al jadne su

sve su nekako nemam rijeci prazne I udaljenije

kao da od nas neki strah ih je, razne price kolaju

a oni jadnici zbog pojedinca sve u isti kos trpaju.

u svemu ovome samo ti te nista vise uzasno fali mi

toliko sam se zarazio tvoje strasti poljubaca I ljubavi

eto onako krisom klecim I molim se da me ne zaboravis

barem eto jednom mjesecno pismo da mi prosljedis.

neka bude duze I prepuno svega sto te okupira

sto bi najvise zeljela, znam ljubav ti ne mogu kupiti

ali se volim u tvojim snovima cesto pojavljivati

da te nemirom I strascu gladnom uporno nakitim .

eh kad bi ti u misli I snove moje mogla daproviris

da osjetis I uvidis koliko vazna si I za mene postojis

a ja cu svaki dan po jedno pismokadastignem pisati

pa ti saljem sve kao jedno kada ih nakupim.

….

tada cu suzamau njima tolikotoga da kazemti

volim te, ali bas volim te to nekako prazno I jadnoje

kada prije spavanja uspijes procitaj moje a tvoje stihove

tamo cista istinska nezasitna ljubav je,shvatit ces.

Toni Ljubisa Bozic, pusta Tudjina njemacke ,05.08.2020

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s