Zabluda mi se natovarila toliko laži mi prodala

Ne želim ama baš nikome da se pravdam

Da tamo neke glupane uporno ubjeđujem

Ipak na kraju tako osjećam pobjednik ostajem

I baš ne pišem joj stihove da vrijeme ubijem.

Razlog svega je što je ona duboko u grudima

Razlog je što je u očaranim beskrajnim mislima

Razlog je što se srce za nju posesivno preotima

a ipak želim da je zaboravim, e recite mi kako.

Mnogi su i prije mene očigledno stihove pisali

Vjerojatno kao ja se luđački barem jednom zaljubili

Jer stihove ne mogu pisati a nešto ne osjećati.

Ne mogu sjesti i reći sad ću o tamo nečemu pisati.

Moram u grudma iskru barem ljubavi mrvicu imati

A ona je ipak vulkan poodavno u mojim grudima

toliko divnog vremena i ljubavi mi nekada poklonila

i onda se svojom krivicom od nas tek tako otuđila.

Svi me tješe da je ona na kraju više izgubila

Ali ta me priča nikada baš i nije uvjerila

Jer patim stalno uporno o njoj razmišljam

Da mi se barem javi nekako pokušavam.

Al baš i ne ide uzalud jadno vrckavo nadanje.

Zabluda mi se natovarila toliko laži mi prodala

A ja naivac na iste fore zablude uvijek nasjednem

Pa se na kraju svega teško naivno pokajem.

Toni Ljubisa Bozic, Bugojno,01.06.2020

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s