Valjda ću nekako i nekada da je prebolujem

Da su na mom mjestu drugačije bi se ponašali

Cigaru za cigarom bi gutali pa tugu tago  smirivali.

Neki bi reuzeo alkohol nebi se danima trijeznili

Dar mar u duši rastanak bi im vjerojatno napravio.

Nije da meni sve jedno je što me podlo ostavila

I sve ono što je obećavala u vodu je propalo

Naivnom budali meni se sve to olako prodalo

I srce i dušu mi neizmjernim razočarenjem napunilo.

Moja terapija su stihovi, nepregledni stihijski

Sad je volim , sad je mrzim ne mogu je gledati

A već nakom minut il sekund sve bih oprostio

Samo da vrati se, da opet bude uz mene.

Koja budala sam, mislima snovima uporno prati proziva

Usne mi podlo dodiriva istu vatru raspiruje

Bukvalno noćima gladno me do bola iscrpljuje

I ako je toliko godina prošlo još uvijek volim je.

Sebi kažem osvrni se, oko sebe bolje pogledaj

U životu toliko toga lijepog te dočika

Ali džaba je ona i samo ona je u grudima

Al dobro je ne pijem i ne pušim i tako se ne ubijam.

Tko zna do kada će me ova pamet služiti

Koliko dugo ću joj se još uvijek odupirati

Jer očigledno ne želim da je zaboravim

Ali sebe svakim danom ridanjem ću da uništim.

Moje razočarenje ili bol na taj način iskazivam

U provaliju tuge jedino počesto slomljen upadam.

Ali se barem ne trujem, i kao drugi ne tugujem

Valjda ću nekako i nekada da je prebolujem.

Toni Ljubisa Bozic, Bugojno, 28.05.2020 godine

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s