Čekanje

Ispod stare smokve najčešće čekam je

Kada svi usniju i mjesec kad se prikrije

Tada je ipak najsigurnije da vidim je

Cupkam nebi li se u sred svibnja zgrijao.

Nekakve kiše ledene iznenadno zaredale

Kao da su protiv naše ljubavi se udružile

Čežnja rastura nemir odvaljuje u grudima

I kazaljke se od  od hladnoće skvrčile i ukočile.

U daljini se zrake strpljivo pojavljuju

Novi dan najavljuju mada im nedaju oblaci

Opet je vidjeti nisam uspio, uzalud čekao

Da je nisu skužili, ključeve od kapije sakrili.

Za nju tako vezan sam one usne drže me

Vraća mi se slatko sjećanje,kako ljubim je

I rekoh si ženo predivna vrijedi te godinama čekati

 i strpljiv ostati  od tog tijela te strasti ne odustati.

I zanesen,opijen pameću očigledno ne upravljam

Neopisive scenarije unaprijed strpljivo pripremam

Kako da odvedem je jer ubi me ovo užasno čekanje

Prolaze me žmarci neki strahovi se od nekud trpaju.

A što ako je za mene njeni ipak na kraju ne daju

Srce mi zalupa,propade sva moja detaljna priprema

Nemir užasavajući u grudima,bez daha ostajem

Ne oni to ne smiju da nam učine, ja volim je.

Malo pa malo kutiju sa prstenom cvileć otvaram

I kutija se od čekanja i otvaranja vidljivo istrošila

Kao da se sa nekog tavana ono baš odavno ukrala

A prsten kad bi joj pričao, moje suze bi joj ukazao.

Toni Ljubisa Bozic, Bugojno, 27.05.2020 godine

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s