Lažnom nadom i podlom zabludom noćima se opijam

Suviše prekratko za ruke smo se držali

Ali smo mislima srcem požudom i strašću

Od prvog poljupca nekako neraskidivo ostali.

Barem sa moje strane tako je ostalo.

Čudno je ,samo zbog nje naviru gladni posesivni stihovi

Toliko ne izrečenog je duboko ostalo u meni.

Što duže je ne viđam usne joj ne cjelivam

Glad još žešća posesivna uporno traži li traži.

A plašim se da je opet  osjetim i možda pronađem

Nikada više je ne bih pustio ali što sam time dobio.

Ako ona ne želi da mi tu ljubav iskreno uzvraća.

A Kako li sam uopće došao do tog zaključka.

Jednostavno, jer mi sve rijeđe i gotovo nikako

kontakt godinama barem mrvicama ne uzvraća.

Čudno je to u meni što se uzburkano dešava

Samo mi uleti u misli kao iznenadna mećava.

Ali to se u sred ljeta i bilo kojeg dana dešava

Duboko je usidrena u ovim zaljubljenim grudima.

A tako mi je jedno vrijeme ljubav uzvraćala

Tako me na svoj mlin požude i strasti navodila

I onda da me svime time hraniti jednostavno prestala.

E sada bez te terapije baš sam prazan i izluđen

Dio mene je samotan i nekako bolno nakrnjen

Ona je bila moja svakodnevna gladna potreba

Ritam koji svira neprekidno  u mojim grudima.

I kada sam mislio a i drugi su govorili proći će

Kod mene je izgleda sve kontra i drugačije

Što je više i duže nisam niti trena imao

Sve gladnije posesivnije sam je baš želio.

Jednostavno sam je razapinjao između dana i noći

Stalno je bila jedina u mojim svakodnevnim mislima

Neizostavan dio u požudnim stresnim snovima.

fali mi, bože neprekidno očigledno tako fali mi.

Odreći se ljubavi koju sam za nju gradio

Nisam nakon toliko godina bez nje uspio

Do kada će sve ove muke praznine i samoće trajati

Moram mnoge stvari u sebi izgleda promjeniti.

Ali kako kako sve to uspjeti kako emocije kontrolirati

Kako nezaboravnu ljubav tek tako zaboraviti

I sve što smo imali niz rijeku zaborava pustiti

Pokušat ću, borit ću se, ali ne znam dal ću uspijeti.

A tako bijah sretan što sam imao šansu je voljeti

Ljubav joj iskrenu bar na neko vrijeme uzvraćati.

Jer onda je prosto nestala sve u meni satrla

I sada bez njene ljubavi jadnički preživljavam.

 Lažnom nadom i podlom zabludom noćima se uzaludno opijam

Toni Ljubisa Bozic, Bugojno,22.05.2020

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s