Miris razumijevanja i praštanja u meni  jači je i ono baš neda je

 

 

Zašto pišem samo njoj dalekoj  ljubavne pjesme.

Jer je malo vremena da joj iskažem koliko je volim.

Dušu mi je oplemenila,sa strašću me upoznala

Ljubav sa njom sam strpljivo ne zasitno njegovao.

 

Toliko sam u našu vezu da će opstati vjerovao

Ali unatoč svemu na kraju nam ipak nije uspjelo

Užasno me sve to shrvalo i baš do  bola pokosilo

Nekako o zemlju okrutno i podlo  jako tresnulo.

 

Al uz te stihove koje pokušavam da napišem

Da se izrazim što mi u srcu i duši tada boravi

Samoća me baš rijetko može na foru da uhvati

Jer o njoj ne prežaljenoj  baš stalno želim pisati.

 

Kad me inspiracija obuzme ukoričavam pristizuće stihove

Sve ih nekako na brzake sakupljam da se oni poslože

Da mi što više srce svoje boli iskaže i duša rastereti

Pa mi podbulost očiju od nespavanja  na kraju nestane.

 

Oči se zazare,osmijeh iskezim kada joj ime spomenem

Želim i ako je daleko da je barem eto mislima uštinem

I da ona istog trenutka osjeti da je slatka jeza podsjeti

Da sam tu negdje oko neje i da je ne zaboravljam.

 

Poezija mojoj ljubavi beskrajna je svjetlucava galaksija

U njoj se sve odigrava, mašta se zažari i rasplamsava.

Zabluda na svakom koraku svoje upozorenje postavlja

Al džaba joj sve mi se u srcu ona čarobna ljubav odigrava.

 

Kada bih mogao sve suze teško isplakane nekako skupiti

Garant bih crno more mogao napuniti i  do Odesse potopiti

Svo trnje što na ružama se kočoperi nemože da raspori

Kao što je ona učinila i to baš bez pozdrava se izgubila.

 

Kada bih stihove u vinu pretakao na buradima bih završio

Tko zna koliko sam je puta u suzama onako ridajuć prokleo

da bih sutradan sve te izrečene kletve što prije povukao

da joj se ne daj bože nešto dogodi  još i ta bol da me raspolovi.

 

Ne prospavane noći pa onaj nemir i nespokoj što srce razara

Onaj talog u grudima od jecanja i ridanja predugim noćima

Naivno strpljivo bih je iščekivao, sebe baš pustim lažima dojio

Na kraju bih na kiši kao usamljenik šetajući u dubokoj noći probudio..

 

Bez obzira što mi je sve to napravila ipak nije u meni sreću uništila

Miris razumijevanja i praštanja u meni  jači je i ono baš neda je

Tako duboko se u meni ukorijenila mada je licemjerna na kraju ispala.

I unatoč svemu što se među nama dogodilo,njenu poeziju je hranilo.

 

 

Toni Ljubisa Bozic, Bugojno, 11.03.2020

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s