Svaki poklonjen stih o tebi uporno govori

anna marija V

 

 

U oku si mome zarobljena

Ma koliko se ti tamo bunila

Iz zagrljaja te ne puštam

Od tvojih usana ne odvajam.

 

I tako te blisko divno osjećam

Vrelinu tijela kao da dodirivam

I tu si tako blizu i baš vatrena

Samo  kad me nebi probudila.

 

Uz tebe na tvojim grudima

Zora me iscrpljenog dočika

Ginem za tvoje vatrene poljupce

Obožavam kada gladno želiš  me.

 

Mogu misliti kakav bi život

u naručju presretan izgledao

Za tebe bih kuhar postao

Stihove već odavno ti poklanjam.

 

Nikome ne bih dozvolio da te rasplače

Jedino suze radosnice ti poklanjam

Želim dok se smiješ da ih prosipaš

I kažeš mi koliko sa mnom sretna si.

 

Na mome tronu si odavno zasjela

Sve one u prošlosti zaborava zatrpala

A ja nezasitno gladan te, želim te

Jer tvoja strast i požuda je neumoljiva.

 

Svaki poklonjen stih o tebi  uporno govori

Koliko te iskrene ljubavi za tebe boravi.

U mom poljupcu sve to jako dobro osjećaš

Pa istom mjerom i još žešće mi uzvraćaš

 

Hvala ti što si mene eto na kraju izabrala

Što si savršenu ljubav sa mnom podijelila

I dok sam živ ima da ti ljubav uporno uzvraćam

Mada niti blizu koliko od tebe ljubavi dobijam.

 

Jer takva ko ti… princeza se ne rađa baš često

I ja sam sreću nepreglednu eto izgleda imao

Da sam tvoje usne i tvoju strast gladno ispijao.

Hvala ti ovo srce to ne može i ne smije da zaboravi.

 

Toni Ljubisa Bozic, Bugojno, 10.03.2020

 

 

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s