Bože koliko puta rekoh jadnom sebi
Probudi se čovječe ne živi u zabludi.
Zar ne vidiš koji teški užasan nemir
I nesanicu ta žena ti uporno donosi.
Al u tvrdoglavoj glavi neki zarazni fajl
Ne izbrisiv i uporan godinama neda se.
U tom fajlu ono baš luđački volim je
I od tog fajla kiselina me strašna rastura.
Noćima nesanica nemirom lagano ubija
Nakon toliko godina uzaludnh terapija
Njen virus enigma za mene je ne riješiva.
Prosto svakim danom sve je ubitačnija.
Kada bih imao šansu krišom bih je promatrao
Kako na moj poziv reagira dal u srce je dodiriva
Dal se uzvrti il barem na trenutak pocrveni
Il pak sva hladna je i ono baš ne reagira.
Onako me ignoriše, Jer ništa je ne dodiriva od mene.
Al suviše daleko je, ne javlja se,glumi da sve jedno je
Neka ja imam vremena na kraju se ona bude javila
Kada bude shvatila koliku ljubav kod mene je imala.
Ton Ljubisa Bozic, Bugojno,08.03.2020
toni"s poetry 