Previše trauma u grudima osmijehom zakrpati pokušavam.

AA END

Sebi se smijem kako sam slab i olako naivan

Svoje ja tako jeftino prodajem i degradiram

A ona mi je jasno do znanja iskreno priznala

Da se u drugog napokon do bola zaljubila.

 

A ja opet uzaludno navalio da je povratim

Jer ne želim da je izgubim drugom prepustim

Pa kažem si daj budalo pusti je, sada njegova je

Vidiš da tebe ne zaslužuje ljubav tvoju otpissuje.

 

Jer ona kao i ona prije nje baš me ne zaslužuju

Toliko sam im pružio srce naivno iskreno predao

I baš isto su obje postupile moju ljubav degradirale

Tek tako sve što sam im od srca dao olako odbacile.

 

Jedna je glavu okrenula i nikada nije riječ prozborila

A ova zadnja jeste iskreno priznala pa me dokrajčila.

Toliko bola da postoji nikada ne bih upoznao i preživio.

I sada sa toliko rana pokušavam nekako da nastavljam.

 

Previše trauma u grudima zakrpati osmijehom pokušavam.

Nije lako kad se proklete slike i sjećanja vraćaju

San mi razbucaju pa stihovi tuge i razočarenja navale.

Jebga onda se  suze tu uvale jer što ću izgleda još volim je.

 

Sada mi jadajuć se progovara krivo joj što me uvrijedila

Više bi voljela da je moje boli doživjela jer me uvrijedila.

A što da joj kažem samo onu gutu u grlu nekako pritisnem

da barem mogu da udahnem i ono leglo suza jedva zagasim.

 

Kako istu grešku već drugi put napravih srce ženama poklonih

Al baš obje me slomile da me tri generacije ne budu obnovile.

Ta bol, razočarenje ta tuga i očaj toliko duboko u sve pore zadire

iz dana u dan iz noći u noć uporno prati me i na tanane lomi me.

 

Najgore što ja to izdržavam kao da sam na plamenu tuge lagano spaljivan

Na ražnju me okreću vatru ne pojačavaju čisto samo bol da mi održava.

A duša više niti sam ne znam od kuda sve te suze dolaze kada navale

To ridanje to jecanje ti uzdasi miliun pitanja i poruka preteško donosi.

 

I svjestan sam da moljeti nekoga da voli te je čisti promašaj

Ono jadanje da fali mi da sam bez nje nesretan ne prolazi

Ona je prošlost i slomljeno srce i duša mora da prihvati

Da što prije zaboravi, al jbga ubiše me tih ostataka bolovi.

 

Toni Ljubisa  Bozic  Bugojno 25.08.2019 u 15:45 min

 

 

 

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s