Ona kao da se zasiti kada muško srce polomi

lom

Gdje god se pojavi bukvalno haos napravi

Ona nije savršena kad bi se dublje gledalo

Ipak nekih manjkavosti bi se tamo pronašlo.

Najveća što od ljubavi olako u trenu odustaje.

 

Kada joj muški srce otvore i do bola je zavole

Ona kao da se zasiti kada muško  srce polomi

Kao da se zbog nečega sveti tko bi ga znao

Al znam… jedan od onih sam koji je nadrljao.

 

A u meni je godinama strpljivo čekajuć tražila utjehu

Dok mi se nije pod kožu uvalila srce mi osvojila

Od tada sve je počelo previše tepanja i nježnosti

Iz dana u dan nezasitno gladno dugo razmijenjivalo.

 

Svi demoni koji su njenom dušom harali su nestali

Al problem je što su kod mene se izgleda nastanili.

Ona je oporavljena bukvalno sa drugim nestala

A mene u ponoru razočarenja sa demonima spojila.

 

U ogledalu barem mjesečno se pogledam začuđen

Sebe svaki put sve manje prepoznajem kako propadam.

Uzastopno njen odlazak ono baš uzaludno analiziram.

Vratit se neće sa njim je sreću pronašla mene iskoristila.

 

E jbga… takva mi je sudbina tko zna zbog čega se osvetila.

A ja izgubljen u toj žudnji ne znam dal se bar oporavljam

Al čini mi se uviđam  svakoga dana sve više vidljivo propadam

Rekao bih baterije sam do nule spustio svrhe života do kraja doveo.

 

Znam da trebam dalje i znam da borit se treba da nastavim

Nije ona jedina stalno jedne te iste rečenice uporno ponavljam

al jbga ima nečeg njenog prejakog u meni neće da dozvoli.

Neda mi da je zaboravim neda da se u drugu barem zaljubim.

 

I uvijek kada pomislim da sam napokon uspio iz misli je izbacio

Ona javi se dal njen miris kroz vjetrove pristigne il sliku ugledam

Gotovo opet u isti ponor požude njenih usana i strasti propadam.

I kažu mi da sam tako oslabio ona vedrina iz očiju mi nestala.

 

A ja šutim kažem previše radim pa ne spavam jer ne dozvoljavam

Da saznaju da sam zbog njene ljubavi lažne očito propao razočarao.

I džaba ja ruke ispružam po površini tame nekako preživljavam

Tražim je sve očekujem da se predomisli a tako sam siguran

 

Nikada više ono između nas neće i jednostavno ne može postojati

Stalno će u podsvijesti postojati kočnice il oni teški strahovi

da se sada ja njoj ne osvetim il da ona mene opet ne ostavi.

Jednostavno nikada više ona strast i požuda nemože postojati.

 

Sve kule se njenim odlaskom srušile jadno prijateljstvo stvorile

Sve je to nešto vještako, osmjesi brižna pitanja a ljubav potonula.

Izgleda kroz život tako je netko u ljubavi sretan je a netko boluje.

Eto ja sam na toj tužnoj obali života ostao njenu sreću ispraćao.

 

Toni Ljubisa Bozic  Bugojno 25.08.2019 u 08:00

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s