Ne bih joj nikad mušku suzu pokazao prije bih pukao

 

lakše bi bilo

Sve smo divno imali u snovima nezasitno uživali

A onda se sručile planine od mene je tiho odvele

Sada svatko za sebe svoje adute u duši prikriva

A dobro znam da ona je kriva ona je sve prelomila.

 

A i kad se sretnemo kao da se i baš ne znamo

Zar je sve ovo trebalo da bi nam se na kraju dogodilo.

I ako smo se razišli bar bar bi prijatelji ostali

Ali ne u njenom svijetu to izgleda totalno drugačije.

 

Hladno se glava okrene i kao da me i ne poznaje

Ako pak bolje razmislim možda je tako i najbolje.

Zašto da noću prelistavam nepotrebna sijećanja

Zašto da živim u lažnoj zabludi kada me ona nevoli.

 

Ceste smo raskristili pa drugim pravcima krenuli

Svatko na svoju stranu podignute glave se uputio.

 

Ne bih joj nikad mušku suzu pokazao prije bih pukao

Pa da slavi u svojoj pobjedi i što me više ne voli.

Sve što smo imali očigledno smo kako tko ugasili

Mene još boli i razdire a ona znam da mene i sijeća se.

 

Uzaludno bilo bi klečanje uzaludne sve molitve

Ona sretna u zagrljaju kod drugog je i uživa.

Takva mi je u ovom životu teška i gorka sudbina

I po nekad se zapitam nepotrebno se ubijam.

 

Gdje i kako je sve između nas tako olako nestalo

Eh kad bi se u njeno srce zavirilo laži bi se otkrilo

Ona nikada kao ja niti blizu nije voljela nego lagala.

A ja muško naivno na njeno zaklinjanje nasjedao

 

A onda svu tu tugu i bolove u stihove naguram

Pokušavam iz duše što više tog jada da istjeram

Al to nisu rijeke niti jezera tamo se skupile

To su morske nepregledne kamenite obale.

 

I onda onako zaridam zajecam valjda lakše bude mi

Sve to sa njom bar na neko vrijeme istjeram i zaboravim

Al opet jel zapada kiša i navuku se oni užasni oblaci

Eto je ona opet u misli mi uskoči i opet me užasno razvali.

 

I od kada je ona hladno otišla ja nemam mira niti spokoja

Sreća pa imam ove stihove pa sav teret njima natovarim

Jer Moram da se snalazim jer ovako čisto mogu da poludim

 

Valjda ću jednog dana taj neki smiraj u sebi da pronađem

da je zaboravim kao one prošle ogromne snježne nanose.

I sve do tada radim na sebi i uporno tješim se, sada ubjeđivam

Da ona i nije bila baš nešto posebna… čak se i loše ljubila.

 

Al onda sebe u laži uhvatim jer ona je bila daleko najbolja

Njena strast je bila neumoljiva dušu još uvijek mi opija

Što je najgore još uvijek one njene vrele usne osjećam

Još uvijek miris njene strasti na svom tijelu potraživam.

 

 

Toni Ljubisa  Bozic  Bugojno  14.09.2019 u 14:14 min

 

Ne bih joj nikad mušku suzu pokazao prije bih pukao

 

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s