Tišina zavladala

Na mene se nešto naljutila, policijski sat mi uvela.

Na njene ponistre više nesmijem da se primičem.

U kalendaru me prekrižila, sliku pod jorgan sakrila.

Možda pisma i stihove poderala, zaboravom zaključala.

 

Sve poklone kroz ponistru izbacila, sve prelomila.

Čudna tišina među nama se uvalila, nije govorila.

Tišinom bubne opne je razvaljivala, muvicu otkrivala.

Znam kad se naljuti, od huje sve pobaca i rasturi.

 

No između srca su šaptale vibracije, nemože da sakrije.

Ona je pozitivnom vedrom stranom srca mi vladala.

Uz njene usne, dodir, čarolija u meni bi se odigravala.

l evo prošla godina, od mene se otima, briše tragove.

 

I baš jučer pored nje sam prošao, miris me nije trznuo.

Nešto po torbi kopkala, nije me prepoznala il se pravila.

U licu se promijenila, ima čudnih tragova, falim joj.

Može bilo što ona pričati, jedinjenje požude se ne gasi.

 

Samo da je dančić u krilo zasjednem, da usne joj popijem

Sva bi opet vrckava skakutala, sjaj u očima otkrivala.

A mene bi opet krenuli nezaustavljivi stihovi, ljubav govori.

Čekat ću, koliko treba vremena, shvatit će meni samo pripada.

 

Toni Ljubiša Božić, Bugojno, 11.11.2013 u 22 i 42