Osmjehom se opijam, uživam… što postoji na drugoj strani galaksije
jedno divno srce , što voli da putuje, iz svoje čahure po nekad da izleti.
Daje mi snagu na kapljice… da ne odustanem, do njenih grudi putujem.
Malo, jako malo je ostalo, da otvorim njene kapije tvrđave skrivene.
ONA je posebna… ruža rajskih vrtova, branim je od udara gromova, grudima.
Ne, nitko nemože da priđe joj, ona je opojna, vladarica čarobnim mislima.
Pokušavaju da otkriju do nje tajne prolaze, al im od ruke ne ide.
Pod zvonom… staklom je prelivena, duboko u srcu srca skrivena.
Ruža slatkim bodljama, urezuje tragove, misterija mnogih stihova… ne predvidiva.
Ipak je ranjiva i pored obrane iza bodljikavih rovova, boji se podlih hirova.
Naravno… da treba je paziti, svaku bodlju prehraniti, bez njih će nestati.
Ona je nepovjerljiva, zato ostavlja tragove da upozore, zlobnike otjera.
Strahuje da čarobne riječi ne iscure, pokažu njene strahove i slabosti.
Onaj tko se na bodlje nabije , kažnjen je…to zaslužuje,prelazi dozvoljene granice.
I ako staklom prelivena, odoljeva udaru podlih vjetrova, rosne kapi suzama razlijeva.
Ruža moja, dama je, obožava tepanje, satkana od stotine latica, jedinka stvorena.
Sa njom tango u duši obitava, strasan, prepun ritmova, očarava od prvog kontakta.
Okreće me svakim svojim treptajem, začarala me bez i jednog dodira, uzdaha.
Biti na njenim grudima, nemoguća misija, staklom prelivena, sirena slatkih otrova.
Fatamorgana je mnogih likova, pupoljak strastvenih požuda, meni ne dokučiva.
31.12.2012
12i12 hrs
